Imaš profil, a ne postojiš
„Nemaš profil, pa ti ne postojiš“- krilatica koja prati sve društvene mreže od njihovog osnivanja izobličila se u sopstvenu suprotnost. Sada ona može da glasi „Imaš profil, pa ti ne postojiš” ukoliko ne odgovoriš nekom od planetarno popularnih, a ekstremno opasnih „onlajn izazova“. Zapravo, u glavama mnogih tinejdžera, sada na društvenim mrežama “postojiš” ako se slikaš sa drogom u školi, ili bez odeće, odnosno ukoliko izgubiš svest prilikom davljenja, progutaš prašak za veš ili urežeš “plavog kita” na rukama i razmišljaš o samoubistvu. Upravo to „postojanje“je svrha ili posledica svih tih “onlajn igrica” ili „onlajn izazova“, planetarno popularnih
među omladinom.
#
U slučaju dečijih „onlajn igrica“hrabrost je sinonim za ludost, bolje reći neznanje
U takvim virtuelnim kavezima maloletnici su, pred slatkorečivim internet predatorima, samo prividno svoji, tobože otrgnuti stega nametnuh kućnim, školskim i društvenim autoritetima, naizgled toliko slobodni da mogu da rade bilo šta što drugi ne smeju. Samo što je hrabrost u ovom slučaju sinonim za ludost, bolje reći neznanje. Samo onaj ko ne zna gde završavaju zavisnici od droge, žrtve seksualnih manijaka i pedofila, samoubice, može da se hvali “belim prahom” na lektiri “Ana Karenjina”, nagim fotografijama ili samopovređivanjem. Zato bi petaci iz osnovne škole u Južnobanatskom okrugu trebalo pre takmičenja u najperverznijim fotografijama na takozvanoj Omegle društvenoj mreži da vide golu istinu umesto golih slika. Golu istinu, recimo, tri obnažene tinejdžerke iz Valjeva koje je šestorica vršnjaka ucenilo da se slikaju nage da bi na kraju i objavili te fotografije.
Problem je što te gole istine često nisu svesni ni roditelji žrtava internet izazova koji tokom svog odrastanja nisu imali ni kompjuter ni internet, a kamoli približno slična iskušenja. Takođe, u borbi za opstanak svoje dece, kako to kontradiktorno zvuči, usled svakodnevne jurnjave za životnim standardom dostojnim porodice, oni nemaju ni dovoljno vremena, a ni poverenja naslednika da se posvete ovoj nevolji.
Zato nam je, više nego ikada, neophodna sveopšta edukacija o svim opasnostima svakog “onlajn klika”. Preobraženje koje se ne može naći na internetu, monitoru ili displeju već u pogledu, ljudskim, a ne virtuelnim rečima, roditeljskom, a ne pedofilskom zagrljaju. U suprotnom, neće nas oprati ni prašak za veš koje ćemo, poput naslednika, od muke progutati.