Komadanje razorene Sirije
U sukobu u Siriji, u kojem glavnu reč vode SAD i Rusija, učestvuju i brojne regionalne sile podstaknute svojim interesima na nestabilnom terenu.
Od izbijanja građanskog rata, Sirija je postala magnet za vlade, zemlje i organizacije koje su uvidele šansu i iskoristile priliku da ispune svoje ciljeve.
Rezultat je skoro šest decenija nazadovanja, do perioda kada je bila toliko slaba da je bila lak plen za regionalne i međunarodne igrače.
RIJAD ZA MOĆ
Od svih zemalja koje su zaigrale u Siriji, posebno se izdvaja Saudijska Arabija. Kralj Abdulah bin Abd al Aziz prvi je arapski lider koji je osudio represiju Bašara al Asada i otvoreno pozvao na naoružavanje pobunjenika.
Rijad pretenduje da uspostavi dominaciju na Bliskom istoku i istisne svog glavnog protivnika Iran.
Od leta 2013. godine, Saudijska Arabija je postala glavni finansijer i dostavljač oružja pobunjeničkim snagama, mahom obezbeđujući pešadijsko naoružanje, puške i antitenkovsko oružje. Pomoć pobunjenicima vršena je kao kontramera zbog pomoći koju je Iran slao provladinim snagama.
IZRAEL ČUVA OBALE Glavni cilj Tel Aviva je da ni po koju cenu ne dozvoli izlaz Irana na Sredozemno more. Zajednički neprijatelj tako ga je, uz pomoć Vašingtona, zbližio sa dojučerašnjim protivnikom, saudijskim kraljevstvom.
Takođe, Izraelu ne prija ni pomoć koju Teheran šalje libanskom Hezbolahu, pa na svaki način pokušava da podvuče crtu do koje Iran može da se približi. Izrael je tako u nekoliko navrata učestvovao u vojnim operacijama protiv provladinih snaga.
Međutim, opcije Izraela su u veliko meri smanjene jer osim vazdušnih udara i dostave oružja ne možda značajno da utiče na stanje na terenu.
IRAN PROTIV ZAPADA Pre ruske intervencije 2015. godine, Teheran je bio primarni saveznik Bašara al Asada, kome je slao oružje, novac, a prema nekim navodima medija i borce u vidu Hezbolaha. Trenutno najjači regionalni igrač, svoj uticaj na Bliskom istoku ostvaruje kroz pomoć šiitima, pa je na istu kartu zaigrao i u Siriji. Međutim, religija nije motiv za Teheran.
Islamska republika, koja se odmetnula od Zapada pre 40 godina, okružena je neprijateljski nastrojenim konkurentima u regionu i nastoji da prigrli što je više moguće lokalnih saveznika i tako neprilike drži dalje od
svojih granica.
Iran pretenduje da preko Sirije izađe i na Meditaran, a Teheran i Damask su u borbi za vrednu obalu u dva navrata podržale Palestince u pobunama protiv Izraela. ŠANSA ZA TURSKU Turska je na početku rata podržavala zapadnu koaliciju. Kada je Rusija 2015. godine vojno podržala Asada, Turska je oborila ruski bombarder koji je navodno ušao u njen vazdušni prostor. Ledena reakcija Moskve sankcijama, uz neuspeli vojni puč protiv Erdogana za koji optužuje zapadne sile, brzo su navele Ankaru da promeni stranu ili barem sedi na dve stolice. Turske pretenzije na Bliskom istoku datiraju od vremena Otomanske imperije, a aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sad već javno ocenjuju kao čoveka koji teži vraćanju stare slave Turcima. Takođe, osim zbližavanja sa Rusijom uprkos negodovanju
NATO saveznika, Erdogan je brzo reagovao i napao Kurde na severu Sirije.
KURDI KAO PIONI
Pored ove četiri sile, ne treba zaboraviti ni petog igrača na terenu - Kurde.
Kurdi u Siriji, kao i u Iraku i Turskoj, već decenijama se bore za formiranje sopstvene države.
Tako su se i u ovom ratu priklonili strani za koju su mislili da bi im mogla pomoći u tome - Sjedinjenim Američkim Državama, na čijoj strani su se borili protiv Islamske države, ali komplikovani politički odnosi u regionu ni ovoga puta nisu išli naruku “najvećem narodu bez države”, kako ih još nazivaju.
Iako je nedavno formirana labava zajednica Kurda na severu Sirije pod navodima da će štititi teritoriju oslobođenu od ISIS-a, Turska je već posle nekoliko dana poslala vojsku i zauzela teritoriju.