Penal uvrede

Lako je Novaku Đokoviću i Nikoli Jokiću da budu poznati u

svetu. Dovoljno je samo da na Instagram postave fotografiju kako su se probudili i dobiće hiljade i hiljade lajkova. Fudbalski sudija Srđan Obradović je, međutim, poželeo da do slave stigne prečicom - svirao je najgluplji penal u istoriji igre. Iskreno, ne znam kako bi drugačije nazvao njegovu lakrdiju na meču Spartak - Radnički, koja vređa inteligenciju.

Obradović je preko noći postao planetarna senzacija i najtraženija vest o Srbiji kada ime naše države upišete u internet pretraživač: “Arbitro serbo”, “Sibistan hakem”, “Serbian referre”, “Serbien schiedsrichter”...

Šta se te nedeljne večeri u Subotici dogodilo u njegovoj glavi, zna samo Obradović. Bar se nadam da znam. Da li je kao antiheroj Superhik, možda, hteo da ukrade od Nišlija, koje svi optužuju da imaju podršku sudija, i pokloni Spartaku koji je među najglasnijima kada se proziva Radnički? Ovo je Srbija,

sve je moguće.

#

Država je konačno pokazala da je spremna da se uhvati u koštac sa problemom koji je mnogo veći od jednog (ne) postojećeg penala.

Za razliku od milion i jednog primera iz prošlosti, kada su sudijske greške prolazile sa packama i manjim toplim obrokom, ovaj put Obradović će, izgleda, morati da plati za sve. Da se razumemo, on je za nas nevin dok se ne dokaže suprotno.

Više javno tužilaštvo za suzbijanje korupcije je Obradoviću odredilo pritvor do 30 dana zbog opasnosti da može da utiče na svedoke. Država je tako konačno pokazala da je spremna da se uhvati u koštac sa problemom koji je mnogo veći od jednog (ne)postojećeg penala. Obradovića je bilo i sigurni smo da će ih biti još, ali je sada dogorelo do noktiju. Takođe, ovo je i pravi trenutak da reaguje Fudbalski savez Srbije koji je dugo bio nemoćan da izađe na kraj sa sudijskom organizacijom. Ljudi u crnom su bili suviše moćni da bi im se stavila so na rep.

Na žalost, ponovo smo poslali lošu sliku u svet i to u trenutku kada je Milorad Mažić dobio čast da vodi finale Lige šampiona između Reala i Liverpula. Međutim, tako je to na ovim prostorima. Uvek mora da postoji kontrateža da bismo se kretali, živeli, igrali fudbal...

Za kraj, nadam se, kao i verovatno svi, da se “Slučaj Obradović” neće završiti u stilu “Tresla se gora....”.