Novi “Hazarski rečnik”
“Niko nije svih sedam dana u nedelji ni lep ni pametan”, reči su princeze Ateks iz slavnog romana Milorada Pavića “Hazarski rečnik”.
Ta čuvena knjiga će u Beogradu, nakon pozorišne verzije 2002. imati baletsku: Na sceni Narodnog pozorišta 19. maja, a na sceni „Madlenijanuma“24. je premijera baletske predstave “Hazarski rečnik - lovci na snove” za koju režiju i dramaturgiju potpisuje Livija Pandur, muziku Miroslav Bako, koreografiju Ronald Savković. Spektakularnu pozorišnu postavku 2002. radio je slavni, nažalost prerano preminuli reditelj Tomaž Pandur, a njegova sestra i saradnica
Livija Pandur kaže da je ova baletska postavka i omaž njemu.
- Pavićev “Hazarski rečnik” je jedna od mojih najomiljenijih knjiga. Sazdana kao roman-rečnik od 100.000 odrednica u kojem se prepliću žuta, crvena i zelena knjiga (tri religije), koji ima muške i ženske primerke, može se čitati na različite načine. I, koliko god puta da sam ga čitala, uvek sam otkrivala nešto novo. Kako je roman sazdan od reči, a balet od pokreta, bavili smo se kako da čudesnu metafiziku tih reči i misli transponujemo u pokret. U ovoj predstavi fokusirali smo se na odrednicu “lovci na snove”. Ona je jedna od najvažnijih, kao tačka preseka svih tokova romana, sve tri knjige... Hazari, skupljači snova, bele i crne ptice u pokrajinama ljubavi, brzih i sporih ogledala hazarske princeze Ateks, grade svoju distopijsku azbuku. Uranjaju u lavirint prošlosti i budućnosti, nikad ne znajući u koji komad vremena će da padne njihova misao.
Roman “Hazarski rečnik” Milorada Pavića slovi za najznačajniju srpsku knjigu s kraja XX veka. Ovo delo, prevedeno na preko četrdeset jezika, nije samo čudesni roman o nestanku jednog naroda i jedne civilizacije, svojevrsna rasprava između tri najznačajnije religije koja je i danas aktuelna, već i roman o tajnama života i čovekovih osećanja, o istoriji i savremenosti, o vremenu i prostoru, o upitanosti u odnosu na poreklu ljudskog bića između neba i zemlje, kao i upitanosti o sudbini savremenog sveta između ujedinjavanja država i iščezavanja naroda.
Po rečima Livije Pandur, “Hazarski rečnik” je na poseban način vezan za Tomaža Pandura ne samo zato što je po njemu režirao predstavu:
- Tomaž Pandur je svojom vizijom izrazio volju da ostvari istinu, da prevlada i da živi, smisao života u svakoj situaciji gde iza tišine leži... mašta. I lepota i snovi. Zato ovu predstavu, naše putovanje u hazarske snove, posvećujemo njemu kao velikom lovcu na snove.
Kostimografiju potpisuje Angelina Atlagić, scenografiju NOUMEN, dizajn svetla Jaša Koceli, a izvodi baletski ansambl Narodnog pozorišta uz Sonju Vukićević kao gosta koja je, između opstalog, rekla: ”Narodno pozorište i ovom predstavom obeležava 150 godina, a i meni je jubilej, 50 godina rada”.