Šijanova deca revolucije
„Zaista mislim da su napravili nešto izuzetno, da tu postoji nešto novo i sveže i da donose novi talas u domaćoj kinematografiji“, rekao je Stefan Arsenijević za svoje studente pred premijeru omnibusa „Oktobar“2011.
Ognjen Glavonić je u Kanu sa „Teretom“, Dane Komljen je snimio „Sve severne gradove“, Damir Romanov se trenutno bavi Jugoslavijom, a Senka Domanović je upravo predstavila svoj dokumentarac „Okupirani bioskop“, koji je do 23. maja na repertoaru Dvorane kulturnog centra.
Sedmoro tada svršenih studenata režije na FDU, u klasi profesora Slobodana Šijana, kojima je Arsenijević bio asistent, za temu svog diplomskog filma odabralo je „našu“oktobarsku revoluciju. Radnja svih priča dešava se 5. 10. 2000, a mladi reditelji ispričali su ih iz svoje vizure, deset godina kasnije. Taj novi talas činili su (i čine) Ognjen Glavonić, Ognjen Isailović, Dane Komljen, Damir Romanov, Senka Domanović, Milica Tomović i Ivan Pecikoza.
I posle tog filma deo klase nastavio je da se bavi političkim temama.
- Od kada smo izašli sa političkim omnibusom naša klasa je obeležena nekom vrstom angažovanosti. Rođeni smo između 1987. i 1982. Mi koji smo ‘82. godište bili smo poslednja generacija pre Bolonje i poslednja generacija pionira. Potkačili smo taj stari sistem - kaže Senka Domanović za „Blic“.
U „Okupiranom bioskopu“ona se bavi aktivistima i događajima koji su pratili zauzimanje bioskopa „Zvezda“tokom
2015. i 2016. godine. Film, međutim, nije snimala sa predumišljajem.
- Došla sam u bioskop kada sam na Fejsbuku videla da se nešto dešava. Tu je bio drugar sa filmskom opremom i počeli smo da snimamo, bez neke ideje. Nisam znala šta će sa svim tim da se desi, nisam upravljala događajima. Možda je za neke bilo invazivno, meni svakako nije bilo prijatno da uzurpiram ljude, ali mi je bilo važno da prevaziđem sopstvenu dozu otpora da to mora da se zabeleži, želela sam da napravim nešto poučno - ističe autorka.
Svoj film opisuje i kao sociološko-antropološku studiju. Tokom sastanaka aktivista vidimo ljude koji ne mogu da se slože ni oko čega, svako gura svoju ideju, ima se utisak da je potrebno više tolerancije a manje ego tripova. Senka se slaže.
- Naravno da je potrebno da se ljudi slušaju, da uče jedni od drugih, budu više otvoreni a manje nepoverljivi. Jasno mi je da, kada ulazimo u nešto ovakvo, treba da jedni druge preispitujemo: šta su čiji motivi, kakva je kome zaleđina, ko sa čime ulazi, kakva je uoga svakoga od nas... ali potrebno je i strpljenje ocenjuje Domanovićeva.
Okupaciju bioskopa naziva malom pokaznom vežbom da su neke stvari moguće.
- Stvari su i te kako u krizi, ideološki i egzistencijalno. Živimo u vremenu u kojem verujemo u neke konzervativnije vidove borbe. Ovo je bila borba za novu ideju i redefinisanje starih. Postoje razni nivoi društvenih promena a ovaj je podjednako važan kao bilo koji drugi. Bioskop je bio naše oružje ističe autorka.
Po njenom mišljenju, najveći neuspeh oko okupacije „Zvezde“je taj što se pokret nije proširio, privukao veći broj ljudi. Međutim, “neke ideje su i dalje tu ali se različito manifestuju. Ne bih rekla da ideja nema niti da je ‘Zvezda’ bila neuspeh, samo proces”.
Ona tvrdi da je danas nemoguće ući u bilo šta iz čistog ideala i ostati nezaprljan, ali da je važno da unutar svakog pokreta postoji neko ko je
principijelan i ima čistunstvo kojim može da preispituje druge ljude iznutra i tako pravi neophodni balans.
- Mislim da nas neminovno čeka neki istorijski ciklus mnogo većih razmera. Možda ne kao internacionala, pošto smo sada slabiji. Nas nešto čeka, neizostavno. Neke stvari, nažalost, suštinski se rešavaju samo radikalnim promenama. Mi smo sada u nekom balončiću od sapunice, ali apatičnost i umor od neuspeha će nestati ako prava revolucija zakuca na vrata. Stvari se očigledno suštinski menjaju samo kroz ratove. Ratovi nisu zabavne pojave, mnogo ljudi strada, ali to je neka istorijska nužnost. Mora da padne krvca, što kažu, da bi se nešto desilo, i u sevdahu pa i u životu. Danas deluje kao da su ljudi oguglali na sve i da ih ništa više ne može pokrenuti. Srbija je i pre bila siromašna ali ratoborna zemlja, dakle nije stvar u siromaštvu. Perfidan je sistem. Usavršio se. Kao veštačka inteligencija, sistem je sada manifestacija onoga kada poseduješ informaciju, menjaš joj DNK, plasiraš je, sa druge strane imaš konzumerizam i to je to - zaključuje Domanovićeva.