Kompromitovanje

Nekom prilikom sam pitala jednog vaspitača iz Doma za decu bez roditelja kako mali siročići reaguju kad se u bajkama koje im čitaju prvi put susretnu s pojmovima „majka“i „otac“- da li traže odgovor šta to znači i kako im odgovaraju. Rekao mi je da nema takva iskustva, jer mališani jednostavno nemaju pojma da tako nešto postoji u nekom drugom značenju od onog kako oni doživljavaju svoje vaspitače.

Neobično, ali na ovaj razgovor me je podsetila vest da je malim maturantima najveći problem na testu iz srpskog jezika napravilo pitanje: Šta znači “kompromitovati se”?

Ali, kako bi petnaestogodišnjak koji je odrastao u svetu u kome ništa više nije „bruka i sramota“i gde je svaka ideja, institucija, autoritet, profesija, vrlina, običaj, svaka reč kompromitovana, mogao imati ikakvu predstavu šta je pravo značenje tog pojma?

Verujem da bi mali maturanti s manje muke rešili zadatak u kome bi se tražilo da ispod slike kasetofona napišu kako se zove prikazana sprava i čemu služi.

Šta je danas kompromitovanje?

U susret polaganju maturskih ispita mediji su preneli obećanje ministra Šarčevića da će ove godine kontrola za sprečavanje prepisivanja biti “stroža nego ikada”. Najavljeno je da će u 10% škola potencijalne prestupnike umesto njihovih nepouzdanih nastavnika kontrolisati direktori i pomoćnici ministra lično!

Da li je to kompromitacija nastavnika, ili za takvo brukanje prosvetnih radnika postoji neko drugo ime? Ili bi jedino ozbiljno kompromitujuće rešenje bilo da je dužnost redara poverena ministrima finansija i policije?

Opravdana bojazan javnosti da bi neki klinac mogao da se dočepa srednje škole na nepropisan način dodatno je umirena informacijom da je sadržaj testova do poslednjeg dana bio dostupan za ukupno šest osoba(!), jer je valjda poznato da tamo gde ima i sedmog svedoka nijedna tajna više nije sveta. Podrazumeva se da im poverenje nije ukazano na reč i da su svi učesnici tog delikatnog procesa potpisali “izjavu o tajnosti”.

Sad smo mirni. Neće se u ovoj zemlji više niko šepuriti po gimnazijskim školskim dvorištima o našem trošku bez truda i na prevaru! Ako se država pokazala bespomoćna pred prepisanim doktoratima „velikih igrača“, ne znači da može da joj se ruga neki sitni prevarant iz bilo kog VIII/3. Jedno je sigurno: u ovoj zemlji više neće biti lažnih maturanata! Za doktore nema garancija. Nema oproštaja za bubuljičave adolescente i njihove patetične nastavnike! Dosta su ti jadnici kompromitovali naš sistem obrazovanja! „Kad dođete na univerzitet, radite šta hoćete, ali dok ste pod krovom osnovne škole - nećete prepisivati!“, tako sam nekako razumela poruke iz nadležnog ministarstva.

Život piše jezik. Kao što uvodi u govor neke sasvim nove reči, tako izbacuje iz upotrebe one obesmišljene i prevaziđene.

I zaista nema tog učenika koji bi danas s razumevanjem mogao dati tačan odgovor na pitanje šta znači „kompromitovati se“. Kao što nema novinara koji bi posle svih događaja u vezi sa nestankom novinara Cvetkovića, završno s njegovim jučerašnjim obraćanjem javnosti, mogao da tvrdi da je razumeo šta se desilo. Da ima još išta na svetu što bi se ovde moglo iskompromitovati, ovaj slučaj bi mogao da bude primer kompromitovanja najmanje tri profesije. Ovako nemamo šta da brinemo.

Jer - šta je to kompromitacija?

Kao što život uvodi u govor nove reči, tako i izbacuje one obesmišljene i prevaziđene