Merkel i Makron reformišu Evropu

Samit koji je zakazan za kraj juna mogao bi da bude ključan za budućnost EU, zbog čega su se lideri Nemačke i Francuske sastali u Berlinu i utanačili stavove o ključnim pitanjima.

Prema rečima nemačke kancelarke Angele Merkel, cilj je sprečavanje dalje podele Starog kontinenta. Kako je rekla nakon susreta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom 19. juna, Berlin i Pariz „otvaraju novo poglavlje EU“, ali detalji još treba da se utanače sa ostalim članovima bloka.

Priliv migranata koji beže od ratova u Siriji, Iraku i drugim zemljama, postao je ključni problem za političare u mnogim evropskim državama. Merkelova se suočava i sa pobunom kod kuće zbog liberalnog stava koji je doveo do ulaska gotovo milion ljudi u Nemačku od 2015. godine, dok je Italija prošle nedelje izazvala bes javnosti odbijanjem da primi spasene migrante u luke.

Makron joj je priskočio u pomoć i rekao da su Berlin i Pariz složni da članice EU mogu da vrate sa svojih granica sve migrante koji su se ranije registrovali u nekoj drugoj državi članici. To se obično odnosi na države na Mediteranu, istakao je francuski „Lokal“.

Kao kompenzaciju državama članicama, Merkelova je istakla primer sporazuma EU sa Turskom, po kojem je blok platio Ankari za smeštaj i školovanje izbeglica. Složili su se i da će bolje raditi na zaštiti EU van granica jačanjem „Fronteksa“, evropske Agencije za zaštitu granica i obala, i stvaranjem fer sistema za podelu tereta unutar bloka.

Ipak, iako je Merkelova i ranije zagovarala sistem kvota za prijem migranata po državi, ovaj predlog naišao je na oštar otpor unutar više članica EU.

Potpuno novi budžet Evropska unija mogla bi da dobije do 2021. godine. Ambiciozni projekat francuskog predsednika o uspostavljanju pozicije ministra finansija za EU nije naišao na odobravanje nemačke kancelarke, ali je dobio njenu podršku za formiranje budžeta evrozone. Nova kasa bi se koristila za projekte u sferama inovacija i obrazovanja za najsiromašnije članice EU. Imaće sopstvenu vladajuću strukturu i biti „pravi budžet sa godišnjim rebalansom i potrošnjom“, najavio je Makron.

Detalji o sumi kojom bi bilo raspolagano ipak nisu iznošeni, kao ni kako bi se budžet finansirao, a lideri Nemačke i Francuske istakli su da će se o tome odlučiti sa ostalim članicama bloka. Merkelova je sugerisala da

„BERLIN I PARIZ OTVARAJU NOVO POGLAVLJE EVROPSKE UNIJE“, ISTAKLA JE MERKELOVA

bi novac mogao da se uliva regularnim transferima pojedinačnih zemalja ili porezom na finansijske transakcije. Makron je ranije pozivao na budžet od nekoliko stotina milijardi evra, dok je Merkelova imala na umu desetine.

Složili su stavove i o zajedničkoj vojsci. U trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp vodi politiku „Amerika na prvom mestu“, Nemačkoj je sve bliža ideja Francuske o suverenoj Evropi. Merkelova je tako podržala Makronovu ideju o Evropskoj intervencionoj inicijativi, po kojoj bi armije zemalja članica blisko sarađivale dok na kraju ne bi formirale jedinstvenu silu.

Ipak, Pariz želi da ova vojska bude izvan okvira EU, kako bi mogla da se priključi i Velika Britanija nakon Bregzita, dok je želja Berlina da se London ostavi po strani. Kao kompromisno rešenje dogovoreno je da snage budu „što je bliže moguće povezane“sa okvirima EU.