Đacima teško da čitaju duže i povežu pojmove
Analiza odlomka iz “Sumnjivog lica” Branislava Nušića i računanje cene prstena sastavljenog od srebra, zlata i platine za osmake su bili neki od najtežih zahteva na maloj maturi.
Mali maturanti polagali su srpski, odnosno maternji jezik, matematiku i kombinovani test sa pitanjima iz geografije, istorije, hemije, fizike i biologije. Pored analize podužeg teksta iz “Sumnjivog lica” i računanja cene prstena, mali maturanti imali su problema i sa definisanjem reči “kompromitovan”, ali i sa prepoznavanjem slike Dositeja Obradovića, za koga su pisali da je Kolumbo, Pikaso, Luj XIV...
Svim zadacima koji su učenicima bili teški, osim onog gde je trebalo prepoznati Dositeja, zajedničko je da je trebalo pročitati i analizirati duži tekst, shvatiti i povezati odnose i pojmove. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog nesnalaženja đaka manjak čitanja i odsustva koncentracije.
- Iz srpskog su najviše grešili s analizom teksta i sa prepoznavanjem značenja glagola „kompromitovati“i mislim da je to zato što se školskim programima ne potencira čitanje. Mi stalno pričamo u školi kako da podignemo čitalačku pismenost, pospešujemo ih na razne načine, ali bi to pitanje trebalo sistemski rešiti - priča direktor OŠ „Sveti Sava“u Vrčinu Dobrica Sinđelić.
Čitanje teksta i povezivanje pojmova glavni je problem bio đacima i kod 20. zadatka iz matematike, u kom je trebalo izračunati vrednost prstena napravljenog od više metala, kaže Predrag Terzić, nastavnik matematike u OŠ “Jovan Miodragović” i predsednik Društva matematičara Beograda.
- Test je bio jednostavan, a definitivno je 20. zadatak đacima pravio problem. Tu su bile i proporcije i unce, grami, dolari, i đaci su se zbunili među tolikim pojmovima. Problem je i što ne čitaju, mnogi su pitali šta je unca, a u tekstu piše da je to 30 grama - ukazuje Terzić.
Nastavnica srpskog jezika u OŠ „Branko Ćopić“u Beogradu Milica Bijelić ističe da zadaci razumevanja pročitanog u suštini predstavljaju učenicima problem. Kao neke od uzroka ona vidi nedovoljno pažljivo čitanje književnih dela i nečitanje lektire uopšte.
- Deca se sve više dovijaju kako da doskoče nastavnicima i uz pomoć prepričanog pregrme časove lektire. Razlog je i nedovoljno učestvovanje u razgovoru s porodicom - kaže ona. Lek je, kaže, „u manje formalnoj analizi dela i zahtevnijim samostalnim projektima đaka“.
Sa njom se slaže i profesorska srpskog u vrčinskoj školi Sunčica Đorđević.
- Đaci slabo čitaju lektiru jer na internetu mogu da pronađu prepričanu verziju... Oni nemaju koncentraciju, već samo letimično čitaju. Kada vide dugačak tekst, to kod njih izaziva otpor. Takođe, ne raspolažu adekvatnim fondom reči i čim vide da je nešto nepoznato, prelaze dalje - ističe ona.
Dragana Stanojević iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je sastavljao testove, ukazuje da su pitanja podeljena u tri nivoa složenosti: osnovni, srednji i napredni.
- Očekuje se da zahteve sa osnovnog nivoa reši više od 80 odsto učenika, zahteve sa srednjeg nivoa oko polovine učenika, a da će zahteve naprednog nivoa rešiti oko petine učenika u Srbiji. Tako su u srpskom jeziku 2, 7, 8. i 20. zadatak bili naprednog nivoa, iz matematike su to bila poslednja četiri zadatka, a iz kombinovanog zadatka je to bio poslednji zadatak iz svakog predmeta - ukazuje ona.
Đaci nemaju dovoljan fond reči i preskaču sve što je nepoznato