Otac: Sanjao sam sina u vodi, slutio najgore
Kad su našli mog sina, hteli su da mi pokažu patiku. Posle dve godine traženja, nisam imao snage da je vidim, znao sam da je on...
Ovako za „Blic“priča Predrag, otac Aleksandra Lazića (27) iz Azanje kod Smederevske Palanke, koji je nestao u noći između 25. i 26. juna 2016. godine. Niko ga nije video od dana kada je došao do palanačkog Doma zdravlja da se raspita u vezi sa umrlicom za preminulu majku. Pored zgrade Doma zdravlja ostao je njegov „jugo“, otključan, sa ključem u kontakt-bravi, u kolima su bila dokumenta i telefon.
Tu i tada počinje, ispostaviće se, dvogodišnja drama njegove porodice, pre svih oca Predraga šta se dogodilo, gde je nestao njegov jedinac... Završila se ove nedelje, kada je sahranjen na groblju u Azanji.
- Sahranio sam ga na moje mesto, pored majke, što je trebalo da bude moja večna kuća. Zbog nje je to i uradio, neka budu zajedno na onom svetu. To sam mogao da uradim poslednje za njega - kroz suze kaže Aleksandrov otac Predrag.
Telo za koje se sumnjalo da može da bude Aleksandrovo pronađeno je pre manje od mesec dana, kada je palanačko jezero u kome je bilo sve to vreme pražnjeno da bi moglo da primi tada obilne padavine. Obdukcija je potrajala nekoliko dana, a sve je ukazivalo na to da je reč o Aleksandru.
Obdukcijom je to i utvrđeno, a pokazalo se i da na telu nema povreda niti tragova koji bi ukazivali na nasilnu smrt, tako da je tužilac naložio da se telo preda ocu.
- Žena mi je bila potpuno zdrava, ali dobila je tu opaku bolest, sve je trajalo samo dva i po meseca. Meni su lekari rekli šta će biti, bio sam psihički pripremljen, ali on očigledno nije. Kada je već bilo izvesno da nema spasa, davao sam mu lekove da se smiri, ali on nije hteo da ih uzme - jada se Aleksandrov otac.
Kao i svaki jedinac, bio je vezan za majku. Mada je, kaže otac, i ona radila, ipak je sin više vremena provodio s njom.
- Kada je nestao, nisam spavao. Trećeg dana, u utorak, zaspim i sanjam ga da je u vodi. Jedva čekam da osvane da odem do inspektora čim dođu na posao, da im kažem. Ne sačekam ni to nego pozovem inspektora. On odmah da nalog da se pretraži jezero. Poslali drugi dan ronioce... Ali tražili ga u Jasenici, posle u velikom jezeru, a on bio u malom - jada se Predrag.
Na ovo jezero retko ko osim pecaroša dolazi, objašnjavaju meštani, zato je i moglo toliko da prođe a da telo ne bude pronađeno. Zaglavilo se, po svemu sudeći, u granju. Do brane, gde su ga našli, stiglo je tek kad su ispuštali vodu iz jezera. Odmah su zvali Aleksandrovog oca. Odeća je bila izgubila boju i istrulila, ne i patike. Hteli su da mu pokažu jednu od patika, ali on nije imao snage.
- Nisam mogao, verovao sam im... A i imali su DNK koji su uzeli pre godinu dana, po tome su utvrdili. Ono što mi je bilo važno, niko ga nije udario, nikakvih tragova nije bilo. Sam je skočio. Bio je neplivač, to ga nikad nije zanimalo, voleo je ta kola, to mu je bilo najglavnije - priča otac, koji je ostao i bez supruge i bez sina.
Aleksandar je bio zaljubljenik u automobile, to mu je bila i struka, završio je za mehaničara, majstor kod koga je radio kaže da takvog radnika nije imao.
NA ALEKSANDROVOM TELU NEMA POVREDA NITI TRAGOVA KOJI BI UKAZIVALI NA NASILNU SMRT