Festival kojem fudbal nije konkurencija
Sedmi Beogradski festival evropske književnosti biće održan od utorka, 26. juna, do petka, 29. juna, u beogradskom Domu omladine. O manifestaciji koja je tokom prethodnih izdanja stekla svoje ime i publiku, za “Blic” govori Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga“, izdavačke kuće koja organizuje festival. Da li ste razmišljali da deo programa ovogodišnjeg festivala bude i gledanje utakmica Svetskog prvenstva na velikom platnu Doma omladine? Baš u vreme druge večeri Festivala Srbija igra protiv Brazila, ono što hoću da vas pitam da li je festival odnegovao svoju publiku, ko su ljudi koji dolaze na vaše programe?
- Kao što je sve više knjiga, tako je i sve više događaja. I svaki događaj mora da računa na konkurenciju. Mi smo u prethodnih šest godina nekoliko puta prošli kroz tu vrstu susreta sa evropskim, svetskim i olimpijskim takmičenjima ili nekim drugim atraktivnim javnim događajima. Ali nismo imali problem s publikom, niti ćemo to, verujem, imati na ovogodišnjem festivalu. Beogradski festival evropske književnosti stekao je svoju publiku upravo otvorenim i multimedijalnim pristupom, jasnim konceptom i izborom učesnika, kao i činjenicom da je to prostor vrhunske književnosti koje sve manje ima u javnom prostoru, a postoji dovoljno publike koja je zainteresovana upravo za tu vrstu literature.
Kao glavnu zvezdu festivala najavljujete španskog pisca Havijera Serkasa, čime će nam se on predstaviti?
- Havijer Serkas je jedan od vodećih evropskih pisaca. Svetsku slavu stekao je romanom „Salaminski vojnici“koji je preveden na više od 20 jezika, a samo u Španiji prodat je u preko 650.000 primeraka. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film. Serkas je izvrstan primer cenjenog pisca vrhunske književnosti koji je u različitim kulturama stekao širok krug čitalaca, a u svojim romanima vrlo često preispituje autentične priče i događaje iz španske i evropske istorije XX veka. Takav je i roman „Hohštapler“, čije će srpsko izdanje upravo biti predstavljeno na festivalu. Junak romana Enrik Marko izmislio je celu svoju biografiju, predstavio se kao borac protiv frankizma i nacizma i tako decenijama obmanjivao špansko društvo. Zar to nije aktuelna priča koja se tiče svih?
Ko su još gosti?
- Gosti festivala su i nemačka autorka turskog porekla Hatidže Akin, poznata britanska pesnikinja Fiona Sampson, makedonski romansijer Venko Andonovski, britanski prozni pisac i scenarista Piter Salmon, kao i Jelena Lengold, o čijem se romanu „Odustajanje“toliko priča poslednjih meseci.
Vi insistirate na odsustvu, da ih tako nazovem, superstarova evropske i svetske književnosti poput Nesbea, Parsonsa...?
- Naprotiv, ja sam veoma zainteresovan da pisci budu široko poznati i pokušavam da tome doprinesem. Pisci treba da budu prepoznatljive ličnosti javnog života, a ne oni koji su poznati po tome što su poznati. Istinske zvezde evropske i svetske književnosti jesu David Grosman, Klaudio Magris, Havijer Serkas, Ljudmila Ulicka, Džonatan Frenzen, Danijel Kelman, Ijan Makjuen... Nikako nije dobro svoditi savremenu književnost na 20 klasika i na 20 trenutno popularnih pisaca. Popularni pisci imaju svoje mesto, imaju i svoje čitaoce, ali ne treba mešati popularnost i književne vrednosti.
Iako je ovo festival književnosti, jedna od njegovih osobenosti su i izložbe i filmske projekcije dela nastalih prema književnim predlošcima. Šta ćemo gledati ove godine?
- Književnost je deo savremenog trenutka i dobar način da se on razume. Izložbe i filmske projekcije pokazuju koliko je književnost podsticajna i moderna i kao medij i kao iskustvo. Ovogodišnja izložba donosi fotografije i crteže dvanaest umetnika i posvećena je tragično i nedavno otkrivenom Maksu Bleheru, „rumunskom Kafki“, kako ga je zvao Jonesko. U programu „Književnost na filmu“biće prikazani filmovi „Mlada“Paula Ortisa po drami Federika Garsije Lorke „Krvava svadba“, nemački film Buketa Alakusa „Jednog Hansa sa ljutim sosom“, po istoimenom romanu naše gošće Hatidže Akin, francuski film Dominika Kabrere „Marsejske vratolomije“po istoimenom romanu Majlis de Kerangal, kao i italijanski film Enrika Paua „Anđeo milosti“koji je nastao po istoimenom romanu Mikele Murđije.
ima li smisla praviti ih?
- Uloga festivala postaje sve značajnija za promociju savremene književnosti. Naprosto, sve je više knjiga, a sve je manje dostupnih i pouzdanih informacija o tome kakve su stvarno te knjige. I književnost, za razliku od, recimo, filma i pozorišta, nema glamuroznost premijera, što je u modernom društvu glamura i spektakla ozbiljan nedostatak. Dobro osmišljeni festivali čine vidljivim pisce i knjige vrhunske literature.
Junak romana „Hohštapler“Enrik Marko izmislio je biografiju. Zar to nije aktuelna priča koja se tiče svih?