VAŠEM SRCU DUGUJETE DA GA ČUVATE
Treba da ste nepušač, da se zdravo hranite, vežbate, budete vitki i pijete jednu čašu crnog vina dnevno.
Statistika bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji sumorna je da sumornija ne može biti. Odnose nam, često podmuklo i bez najave, 50.000 ljudi godišnje, a šest osoba na svakih sat vremena umre od ovih bolesti. Zvuči strašno kada shvatite da nam tako nestaje po jedan grad veličine Zaječara ili Bora.
- U statističkoj obradi to su samo brojke, ali u stvarnom životu umiru nečiji očevi, majke, sestre, deca, rođaci i prijatelji. Ljudi koje volimo, čija nas smrt zauvek obeleži i ostavi nam da se pitamo da li je ipak moglo drugačijekaže Violeta Nedeljković, urednica „Vodiča za zdraviji život“, koji se ovoga puta bavi kardiovaskularnim problemima.
„Ja i moje srce” je publikacija „Blic žene” iza koje stoji želja da više niko nikada ne prokomentariše: „Eto, pokosi ga infarkt tek tako”... Treba misliti na vreme, brinuti o svom zdravlju bez obzira na to koliko imate godina i sprečiti bolest da bude naša svakodnevnica.
- Niko osim nas samih ne može da odluči da ostavi cigarete, da prestane neumereno da pije, da počne da vežba, zdravije se hrani, pešači, smeje se... Da shvati da ništa nije vredno našeg života. Da živimo u miru sa sobom i svojom okolinom - kaže Violeta.
Ali nažalost, tek kad se desi infarkt, mnogi se sete da je moglo drugačije. Upravo to desilo se i Predragu – Peci Popoviću, Ivani Peters, Irfanu Mensuru i Borislavu Lubardiću, čije ćete ispovesti u dahu pročitati u „Vodiču za zdraviji život – Ja i moje srce“koji je pred vama. Nisu tu slučajno ove ispovesti, pred vama su da biste iz njih izvukli pouke. Ovo izdanje okupilo je najveći broj najboljih stručnjaka za pitanja srca, kardiologa, hirurga, specijalista, načelnika najeminentnijih bolnica. Svi oni govore isto - prevencija je ključ zdravlja.
Šesnaestogodišnje istraživanje na 50.000 zdravih ljudi pokazalo je da kombinacija pet životnih navika smanjuje rizik od svih kardiovaskularnih bolesti za čak 85 odsto. Kako infarkt može da se spreči, otkriva čuveni naučnik dr Piter Elvud, profesor na Univerzitetu Kardif i jedan od najvećih svetskih autoriteta u oblasti preventive kardiovaskularnih oboljenja, koji je predvodio ovo
Od 20. juna na svim kioscima
1. PRESTANITE DA PUŠITE
Pušenje je uzrok 30 odsto svih smrtnih slučajeva izazvanih kardiovaskularnim oboljenjima na svetu. Zato je prestanak pušenja nešto
ininisatrjbaožlijveašntoje.možete učiniti za svoje zdravlje, pa tako i za bolji rad srca. Pušači, za razliku od nepušača, imaju dvostruko veći rizik da dožive srčani udar, a rizik od smrti od srčane bolesti kod pušača je veći za 60 odsto.
2. HRANITE SE ZDRAVO
Zdrava ishrana, pretežno bazirana na namirnicama biljnog porekla, smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, doduše neznatno, ali zato dosta štiti od kancera.
3. NEKA VAM ITM BUDE ISPOD 25
Ako vam se obim struka i bokova poveća za 15 odsto a indeks telesne mase je 32 ili veći, rizik od srčanih oboljenja uvećava se za 60 odsto. Dobrobiti od vitkosti su, dakle, enormni.
4. BUDITE AKTIVNI
Fizička aktivnost je najvažniji faktor u preventivi srčanih oboljenja. Dovoljno je pola sata laganog hoda četiri-pet
puta nedeljno da se rizik od srčanih oboljenja smanji za čak 35 odsto. Osim šetnje, vožnja bicikla je idealna za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
5. POPIJTE ČAŠU CRNOG VINA
Umereno konzumiranje alkohola uz obrok, najviše jedne čaše crnog vina dnevno, takođe umanjuje rizik od srčanih oboljenja. Kanadski naučnici otkrili su da resveratrol, sastojak koji se nalazi u crnom vinu, ima jednak uticaj na naš organizam kao punih sat vremena vežbanja. Vođa tima koji je obavio istraživanje Džejson Dik kaže da čaša crnog vina poboljšava naše fizičke sposobnosti, utiče na rad srca i snagu mišića na isti način kao što bi uticalo sat vremena vežbanja u teretani.