Stari, dobri nedeljni ručak
MARKO TAŠKOVIĆ,
ponovo je tradicionalan. Svi ukućani okupljeni na jednom mestu. Na trpezi negde prasetina, drugde ćuretina, možda roštilj, piletina, riba, što da ne pasulj, krompir, rižoto, kupus, spanać, brokoli i ostali “zeleniš”, ali niko ne gleda u tanjir. Samo u televizor. Tamo vimbldonsko finale ponovo igra čovek kome je cela Srbija mesecima gledala u tanjir. Toliko zurila da se zasitila i svog jela. Uželela se Srbija samo duševne hrane - titula Novaka Đokovića.
Bez obzira na to da li je u toku bio ručak ili ne, cela zemlja trebalo je juče tačno u 15 sati makar malo da se zagrcne. Da se zdravo nakašlje pri prvom Noletovom udarcu u borbi za četvrti trofej na londonskoj travi. Zbog svih onih koji su tvrdili da se to nikada više neće dogoditi. Zbog Pepea Imaza, duhovnog gurua najboljeg srpskog sportiste svih vremena, i njegovog gubitničkog “alternativnog” pristupa. Zbog drveća koje je Nole sa porodicom grlio širom planete pred “nezamislive poraze”. Zbog Jelene, još jedne u “nizu žena koje su uspele da pokvare muža”. I konačno zbog “brokolija i cvekle”, veganstva uništitelja Đokovićeve gladi za trofejima. Sve to Noleta je verovatno više bolelo od lakta, a sigurno mu dalo dodatnu snagu, jaču od mesa, da opet uspe.
#
Malo ko je pri slobodnom padu najboljeg tenisera pomislio da je on ipak samo čovek
Polazeći valjda od sebe malo ko je pri slobodnom padu nekada najboljeg tenisera sveta pomislio da je on, ipak, samo čovek. Mnogi se nisu ni zapitali “kakvi smo to ljudi kada smo spremni posle nekoliko neuspeha da ocrnimo čak i najboljeg od nas”. Zaboleo je lakat čaršiju koliko još juče za sve izgovorene “teorije zavere” protiv Noleta kao što će je svrbeti jezik za nove pogrdne optužbe sa, ne daj Bože, novim porazima.
A Nole nek prašta i zaboravlja kao prosečan Srbin. Kao što su mu sa podignutim pesnicama protiv Rafaela Nadala “oprošteni i “zaboravljeni” Pepe Imaz, zagrljeno drveće, sebična žena i brokoli. Ko zna ako Đoković ovako nastavi nije daleko ni dan kada će cela Srbija ponovo gledati u svoj tanjir - “salataru” u Dejvis kupu.