Svaki plod koji uberemo završi u flašama i teglama
Da proizvodnja sokova, zimnice, džemova može da postane više nego isplativa, dokazali su poljoprivrednici koji su, shvativiši da ne mogu da prodaju sveže povrće i voće, rešili da ih prerade - i to im se višestruko vratilo.
Momčilo Šarčević iz Matijevca kod Šapca zasadio je aroniju na hektar zemlje u Posavotamnavi. Niska otkupna cena, slaba potražnja i veliko izdvajanje za berače, doveli su do računice koja je pokazivala minus. Imao je dva izbora - ili da aroniju prepusti korovu ili je pretvori u sok. Tako je svih pet tona prošlogodišnjeg roda završilo u flašama.
- Prošle godine preradio sam svih pet tona aronije. Dobio sam 5.800 boca od po 0,75 litara. Da bi se proizvela jedna boca potrebno je oko 1,2 ili 1,3 kilograma aronije. Jedna boca košta 500 dinara, dok se kilogram prozvoda na tržištu prodaje po 200 dinara, ali nema organizovanog otkupa, a prodavati po kilogram dva, nikome se ne isplati. Kupce pronalazim preko interneta, šaljem brzom poštom ili dolaze. I ja sam u početku bio skeptičan, ali sada sve što iscedim, uspem i da prodam - priča Momčilo.
Iako je početno ulaganje zahtevalo nekoliko hiljada evra, bilo je zanemarljivo u odnosu na planiranu zaradu. Na kraju se ispostavio da je proizvodnja u odnosu na plasman na tržište lakši deo posla. Tada je Momčilo u pomoćnoj prostoriji uradio svoj pogon. Za jedan hektar pod aronijom i pogon za preradu uložio je 10.000 evra, a 2.800 sadnica aronije platio je 5.600 evra. Radna snaga koštala ga je 1.400 evra. U drugoj fazi uložio je još 1.500 evra u sistem za navodnjavanje. Pasterizator je platio 1.000 evra i mašinu za mlevenje i ceđenje još 500 evra.
- Prvo sam uradio sertifikaciju kojom garantujem da je reč o 100 odsto prirodnom hladno ceđenom matičnom soku bez ikakavih dodataka, konzervanasa i šećera - objašnjava Momčilo.
Za razliku od Momčila, kog je tržište nateralo da prerađuje proizvod, žene Koceljeve godinama sve što proizvedu u plastenicima, pakuju u tegle i prodaju. Na Festivalu zimnice izloži se i proda više od 80.000 tegli slatkog i slanog programa. Od ajvara i paprika, do džema i slatkog od kajsije i šipka. Ali, tu tek počinje njihov biznis jer posle jesenjeg festivala, porudžbine i kupci dolaze na kućnu adresu.
Kada je ugašen lokalni radio, gde je radila kao voditelj, Slavica Mitrović iz Koceljeve započela je proizvodnju zimnice. Do tada se taj posao podrazumevao samo za njene ukućane, ali je te 2008. postao porodični biznis. Proizvodnju povrća i voća započeli su na 30 ari, da bi danas, sa pola hektara ubirali paprike, paradajz, krastavce, ribizle, aroniju, jagode. Sve što proizvedu završi u teglama i flašama. Danas iz njihove garaže izađe oko 2.000 tegli, sa oko 50 različitih proizvoda - od tradicionalnog srpskog ajvara i kuvanog pradajza, do likera od aronije, divlje ruže i šumskih jagoda.
- Kod nas je proizvodnja od semenke do teglice. Veliki deo proizvodnje nam se svodi na paprike i to je negde oko tri tone različitih sorti. Dve tone preradimo u ajvar od čega dobijemo 600 tegli. Kilogram ajvara prodajemo od 500 do 600 dinara - objašnjava Slavica.
Prednost prerade je u tome što je manji rizik prilikom prodaje, jer povrće ako se ne proda istog dana, propada i gubi na vrednosti. Prerada zahteva vreme, a posebno ako se radi od sopstvenog voća i povrća.
A gde je zarada? Ako kilogram paprike u sezoni košta 100 dinara, i ako je za kilogram ajvara potrebno 3 kilograma parika, nabavka robe košta 300 dinara plus još 70 za ulje, začine i teglu. U tom slučaju zarada je oko 230 dinara po tegli. Prihod je veći kod sopstvene proizvodnje voća i povrća, ali je potrebno više rada.