Zatočnik pete sile
Filozofski fakultet (Novi Sad, Srbija) i Radio Bijelo polje (Crna Gora).
Verovatno u inostranstvu najviše objavljivani savremeni živi srpski književnik Zoran Živković (Beograd, 1948) uskoro zaokružuje 70 godina života, što nikako nije bez značaja, jer su krugovi, ciklusi “i petlje”, kako ih karakteriše autorka ove obimne studije na oko 180 stranica dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović (Feketić, 1954), možda i centralni motivi njegove proze. Uostalom, opus mu je već odavno povod razmatranja u Srbiji i inostranstvu.
Izučavanjem naučne fantastike započeo je svoje ogromno delo sedamdesetih, krunisavši teorijsko bavljenje objavljivanjem 1990. “Enciklopedije naučne fantastike”, u kojoj je svih 1.638 odrednica sam napisao, usput magistrirajući i doktorirajući na beogradskom Filološkom fakultetu, na temama i piscima iz NF, a onda se 1993. okrenuo, kako bi se to reklo uprošćeno, praksi i objavio svoj prvi roman “Četvrti krug”. Tokom prethodna četvrt veka publikovao je mnoštvo proznih ostvarenja. Namerno ne velim “romana”, jer osim što se poigrava žanrovskim obrascima, tako da izdanja ne mogu da se razvrstaju, on stvara dela kojima je teško odrediti i formu. Mnoga su, ponajpre po obimu, negde između priča, noveleta i romana. Jedino zajedničko im je - fantastika.
a koga interesuje više o njemu, podaci se nalaze na sajtu www.zoranzivkovic.com. “Nijedna Živkovićeva knjiga nije lišena tumačenja”, uoči promocije je istakla Marijana Jelisavčić. Recenzenti su dva univerzitetska profesora, dr Sava Damjanov i dr Aleksandar Jerkov. Delo ima šest poglavlja i dragocene priloge: popise primarne i sekundarne literature, registar imena i, na pune dve strane, biografiju autorke. Začudo, nigde nema biografije samog književnika. Podnaslov “Fantastična proza Zorana Živkovića” jasno određuje temu, a o kompetentnosti članice Upravnog odbora i sekretarke Leksikografskog odeljenja Matice srpske nema spora. Metodološki gotovo besprekorno!