Deca koja ne liče na roditelje
Tamo se igralo Evropsko prvenstvo za košarkašice do 20 godina. I Srbija je osvojila medalju. Neočekivano, srebrnu. Veliki uspeh ako se zna da je naša mlada reprezentacija sastavljena od košarkašica iz klubova koji jedva postoje i što dolaze iz lige koja jedva opstaje. I to je sjajno!
Više od igre i pobede u Mađarskoj je, ipak, nešto drugo, prelepo u sportu. Kada su se naše devojke probijale do finala šampionata na utakmicama su ih bodrile hrvatske košarkašice, koje su na licima ispisale Srbija. Posle osvajanja vicešampionske titule srpske junakinje su u foajeu hotela u Šopronu dočekale hrvatske (i slovenačke) košarkašice. Usledile su čestitke, zajednička pesma, slavlje, torta, žurka... Nezamislivo za starije, ostrašćene, usijane glave, političare, šoviniste, Tompsone i Baje...
Neka ove devojčice, rođene 1998. i mlađe, budu putokaz Srbiji i Hrvatskoj kako se voli, druži, zaboravlja, prašta... Stopostotno je sigurno da nisu opterećene granicama, podelama, nacionalizmom, da ne liče na one koji su slavili drugo mesto na Mundijalu uz ustaške pesme.
Legendarni Duško Radović je jedan od svojih aforizama posvetio i roditeljima: TUCITE SVOJU DECU ČIM VIDITE DA LIČE NA VAS. Definitivno, ova deca iz Šoprona, ćerke Srba i Hrvata, ne liče na svoje roditelje, koji su poneseni ratnim ludilom devedesetih godina prošlog veka rasturali Jugoslaviju, tada njihovu zajedničku državu.
Sada je došlo neko novo, lepše, zajedničko vreme. Vreme ljubavi. Bez Tompsona i Baje Malog Knindže.
#
Srpske i hrvatske košarkašice su zajedno slavile naše drugo mesto na Evrobasketu