Navijao sam za finale sa Srbijom
Svetski fudbalski vicešampion pričao je za naš list o Srbiji, Tompsonu, politici, odnosu dveju država, Đokoviću, i o tome kako je za mesec dana ušao u fudbalsku legendu Hrvatske i regiona.
Za samo mesec dana Zlatko Dalić je uspeo da od anonimnog trenera uđe u istoriju. Da Hrvate sa selektorske klupe povede do drugog mesta na Mundijalu i postane apsolutni planetarni hit.
Hajde da krenemo od onoga što najviše zanima naše čitaoce: Srbija? Opet ništa na velikom takmičenju? Šta je to što vi imate a mi nemamo?
- Imate sjajne igrače, individualce, ali moraju se poklopiti neke stvari, nedostaje vam ono što ja zovem okolo, međusobni odnos, jedinstvo. Mladen Krstajić je pokušao to, verujte, i mi da smo izgubili prvu utakmicu ne bismo dovde dogurali, jednostavno to je takav isti mentalitet. I nama je 10 godina nedostajalo to nešto malo, pet puta smo igrali baraž. Rekao sam u Americi, na pripremama pred šampionat, da nije dobro imati samo sjajnu generaciju koja nikad ništa nije napravila. Ključni su, dakle, odnosi. Promenili smo to i uspeli. Znači da imamo iste probleme - kaže Dalić u ekskluzivnom intervjuu za “Blic”.
Imate nacionalni naboj, ginete za dres i grb koji nosite? Mi smo takvi u košarci, u fudbalu nismo?
- Da, tačno je, u košarci je drugačije, vi gazite sve. Dobro ste to uporedili. Znate šta, mi smo bogomdani talenti, jaki individualci, fali nam kompaktnost i grupa. Na ovom prvenstvu Mesi, Ronaldi, Inijesta, Nejmar su rano otišli kući, odlučila je timska igra, kolektiv. Takav je današnji fudbal.
Kada ste poslednji put bili u Srbiji?
- U Kragujevcu pre nekoliko godina. Inače, u Dubai uvek putujem preko Beograda.
Jeste li sa nekim u kontaktu odavde, imate li prijatelje u Srbiji?
- Silno sam se obradovao kada mi je stigla poruka mog komandira iz kasarne u Samoboru koji sada živi u Srbiji. Takođe me obradovao porukom i moj drug iz Leskovca, drago mi je što fudbal spaja. Pa ja sam navijao za Srbiju na Mundijalu!
Znate li da ste u Srbiji imali veliki broj navijača?
- To je jedini normalan put, politika me ne zanima. Znam ko sam, šta sam, cenim i poštujem druge. Treba da gledamo ko je kakav čovek, a ne da li je Srbin ili Hrvat. To je deplasirano. Dokle ćemo samo negativno? Ne treba da se vraćamo u prošlost, već da gledamo u budućnost.
Ne sviđa nam se što je Tompson bio na vašem dočeku i pevao u autobusu?
- Pesma na kojoj insistiramo „Lijepa li si...” nije negativna i ružna i nema političku konotaciju. Uvek gde god idemo ta pesma nam svira u autobusu, ona govori o ljubavi, zajedništvu, nikom nikad nije palo napamet da to iskoristi u političke svrhe. Ja nisam ni desni, ni levo, ja sam za Hrvat- s k u , ljubav, i momci su hteli da se peva tako i to je to. Mi smo ipak sportisti, vrhunski, ne bavimo se politikom i ona nas ne zanima. Ne delim ljude na Srbe i Hrvate, već na dobre i loše.
Imate li poruku za ljude u Srbiji?
- Hvala svim ljudima u Srbiji, kao i onima u regionu koji su navijali za nas i davali nam podršku. Nadam se da ste uživali u našoj igri. Pa i ja sam navijao za Srbiju protiv Brazila, želeo sam da u finalu igraju Srbija - Hrvatska, to sam i izjavljivao. Daj bože da je tako bilo. To je sasvim normalno i tako treba svi da razmišljamo.
Kada ste preuzeli Hrvatsku pred baraž 7. oktobra kao privremeno rešenje, da li ste očekivali da ćete dogurati do drugog mesta u Rusiji?
- Nisam u tom
TOMPSONOVA PESMA KOJU SLUŠAMO U BUSU „LIIJEPA LI SI...” NIJE NEGATIVNA I RUŽNA I NEMA POLITIČKU KONOTACIJU
trenutku ni razmišljao o tome, jer nije bilo podrške i perspektive, ali sam verovao u igrače i sebe. Bila mi je čast što sam seo na klupu, ostvarila mi se želja da vodim reprezentaciju. Prvo je bilo bitno da prođemo Ukrajinu u baražu, zatim kad smo došli na Svetsko prvenstvo, išli smo korak po korak, slagali ekipu. Nisam ni sanjao da ćemo otići tako daleko, ali smo u svakoj utakmici davali sve od sebe.
Kad ste krenuli prema vrhu? Pobedom nad Argentinom?
- Pokretač je bio trijumf nad Nigerijom. To nam je dalo snagu i to je bio dokaz da možemo mnogo. Do tada nije bilo euforije ni raspoloženja da možemo.
Sada kada su se strasti smirile, u jednoj rečenici: Koliki je ovo uspeh hrvatskog fudbala?
- Najveći u istoriji. Za sve generacije. Fudbal je sport broj jedan u svetu, u Hrvatskoj, i zato je uspeh najveći.
Kako ste uspeli da za kratko tako vreme napravite pobedničku atmosferu, posložite velike asove i stignete do finala?
- Ja njih ne mogu da učim da igraju fudbal, da sam to tražio, izgubio bih se. Radio sam na atmosferi u timu, taktici, druženju, zajedništvu, grupi, da dignemo nivo ekipe.
Koliko za vas znači ovaj uspeh? Na trenerskom planu?
- Nisam bio veliki igrač, već prosečan, radnik, fajter, ne neki kvalitet. U trenerskom poslu išao sam korak po korak, ne s vrha na dno, nego obrnuto, prirodnim putem. Bio sam šest godina u inostranstvu, sakupio mirnoću, stabilnost. Da, naravno, u budućnosti će svi prema meni imati drugačiji odnos. Imao sam ja i teških trenutaka, nekad je to bilo zbog euforije, ali sada sam dobio ono što mi je nedostajalo.
Ostajete li na klupi Hrvatske?
- Imam ugovor još dve godine. Sešćemo, sabrati i odlučiti šta je najbolje za sve.
Je l‘ ima ponuda i poziva?
- Javljaju se ljudi, tri meseca sam radio bez ugovora. Potrebna mi je ambiciozna sredina, mir, u Aziji sam napravio puno, sada je vreme da se oprobam i u Evropi. To mi je izazov - zaključio je Dalić.