Zid se obrušiozato što Španci nisu napravili odvode za vodu
Potporni zid na koridoru 10 urušio se jer španski izvođač „Azvi” nije napravio vertikalne odvodne kanale, već je umesto njih horizontalnim preprekama zadržavao vodu koja je zatim pokrenula klizište, saznaje „Blic”.
Ovo je znatno jeftinija metoda koja je dogovorena sa prethodnim menadžmentom preduzeća „Koridori Srbije“s Dmitrom Đurovićem na čelu, kojom se želelo da se uštedi. Ovakav propust je već do sada naneo veliku štetu. Interesantno je da grešku u izgradnji nije ustanovio ni ekspert Svetske banke Marinos Skempasa, koga je angažovala država, već inženjeri preduzeća “Koridori”, koji su nakon drugog urušavanja, po nalogu menadžmenta, uočili nedostatke.
Ti nedostaci ukazuju na to da se odstupilo od projektovanih rešenja koja mogu da izazovu ne samo rušenje potpornog zida već i oštećenja deonice autoputa i pruge, ali i ekološku katastrofu Južne Morave, koja je u podnožju. Kada je utvrđeno koji su propusti, “Koridori” i Ministarstvo saobraćaja i građevine zatražili su njihovo otklanjanje, ali i smenu glavnog menadžera španske kompanije “Azvi” u Srbiji, što je i urađeno. U junu se krenulo sa ispravljanjem grešaka, uz konsultacije sa Građevinskim fakultetom u Beogradu, pa je odlučeno da prvi korak bude uklanjanje sloja navlažene zemlje, koji se stvorio zadržavanjem vode zbog nepostojanja odvodnih kanala. To je i urađeno, odnosno uklonjeno je oko 400.000 kubika zemlje, ali pošto nije odvezena sva zemlja, ponovo se urušila konstrukcija. Izvor “Blica” iz španskog „Azvija” tvrdi da je to uklanjanje vlažne zemlje bilo značajno u sprečavanju još veće katastrofe.
- Ovo delimično skidanje sloja vlažne zemlje sprečilo je mnogo veću štetu koja je mogla nastati. Da je zemlja ostala, urušila bi se čitava konstrukcija koja bi nanela štetu i autoputu koji se gradi, železničkoj infrastrukturi, ali i Južnoj Moravi, u kojoj bi sav taj šut na kraju završio. Koliko je ovaj problem veliki, pokazuje i podatak da je srpska strana nakon drugog urušavanja zida, koje se desilo u maju, pokrenula istragu. Angažovani su stručnjaci koji su preispitivali teren, slika-
li, merili kosinu i pravilno utvrdili da je greška u tome što nisu ugrađeni kanali za vodu. Zato je ta voda ostajala na zemlji, odnosno stvorena su mala jezerca. Voda je aktivirala klizišta koja ruše potporni zid. Razlog ovog nedostatka treba tražiti u činjenici što bi ugradnja kanala povećala cenu izgradnje. Smatralo se da se i bez njih može sprečiti klizište, a dozvolu za odstupanje od projektovanog rešenja dao je bivši menadžment s Dmitrom Đurovićem na čelu - objašnjava naš sagovornik.
Krajem jula je u Srbiji boravio i izvršni direktor španske kompanije, kome je predočeno da će svi njihovi propusti ići na njihovu štetu
On dodaje da je nakon otkrivanja celog problema, srpska strana pojačala kontrolu i o svim greškama na izgradnji potpornog zida obavestila i vrh države.
- Javnost nije obaveštena, ali u ceo slučaj je uključena i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), čiji su ljudi na terenu. Oni preispituju da nije
možda reč o radnjama koje mogu da ugroze bezbednost zemlje. Menadžment “Azvija” se “zbog nepoverenja Srbije u njih” čak obraćao i španskom ambasadoru u Beogradu, koji je razgovarao sa čelnicima države. Krajem jula je zbog ovog slučaja u Srbiji boravio i izvršni direktor te španske kompanije, kome je predočeno da će svi njihovi propusti ići na njihovu štetu, a zaprećeno je čak i raskidom ugovora ukoliko se propusti ne otklone. Zato smo mi počeli intenzivne pripreme na izgradnji odvodnih kanala, ali i cela konstrukcija potpornog zida moraće da se rekonstruiše - kaže naš izvor.
Stručni nadzor nad ovim projektom obavlja konzorcijum „Louis Berger i Egnatia Odos”, a finansira ga iz kredita Evropska investiciona banka. generalni direktor instituta cip milutin ignjatoviĆ