Frojdov Tajni komitet

Nova izložba u Izraelskom muzeju u Jerusalimu prvi put je okupila na jednom mestu prstenove-pečate koje je Sigmund Frojd davao odabranim učenicima, prvobitnim članovima tajnog društva psihoanalitičara

ŠEST PRSTENOVA POKAZUJE duboku povezanost Frojda sa mitologijom i arheologijom, a rasvetljavaju i ličnosti oca psihoanalize rođenog u današnjoj Češkoj 1856, koji se sa četiri godine preselio u Beč.

Ideja za izložbu “Frojd prstenova” (Freud of the Rings) je rođena kada je mlada kustoskinja Morag Vilhelm u maloj kartonskoj kutiji pronašla zlatan prsten-pečat sa rečima “Frojd Nike”. To joj je privuklo pažnju i potom je otkrila da ga je Frojdu poklonila njegova studentkinja Eva Rosenfeld, a kasnije ga darovala muzeju.

Vilhelmova je otišla i korak dalje u istraživanju i saznala detalje o svađi 1912. između Frojda i Karla Gustava Junga, njegovog najbližeg učenika i planiranog naslednika, ali je Švajcarac prekinuo saradnju sa svojim mentorom Jevrejinom i kasnije postao začetnik analitičke psihologije.

U želji da zadrži primat u ovom novom polju nauke, Frojd je okupio šestoro najboljih studenata i stvorio Tajni komitet za propagiranje i odbranu svog rada protiv jungovske psihoanalize. Da bi zapečatio dogovor, Frojd je svakom članu poklonio unikatni prsten sa likom rimskog ili grčkog boga. Kamenje ugravirano u prstenje potiče od Frojdove obimne kolekcije antikviteta, a na svakom je bila urezana mitološka tema koja se odnosi na elemente psihoanaltičkih predavanja i njegov odnos sa onim kome je prsten namenjen, kaže Vilhelmova.

Tokom godina Frojd je poklonio najmanje 20 takvih prstenova, ne samo učenicima već i kolegama pa i nekim pacijentima kojima je bio naročito naklonjen.

Mala izložba u Izraelskom muzeju je razmeštena u nekoliko soba sa replikama prekrivača Frojdovog čuvenog kanabeta na zidovima, koji je trebalo da učini atmosferu u njegovoj klinici intimnijom.

Video rad američke umetnice Ejmi Sigel prikazuje radnike dok čiste Frojdovu kolekciju antikviteta u njegovom muzeju u Londonu. Šest statua iz te zbirke takođe je izoloženo u Jerusalimu, zajedno sa prstenjem i kutijama za cigare koja su pripadale Sigmundu, strastvenom pušaču.

Izložba povezuje Frojdovu psihologiju sa arheologijom i predočava njegovo zanimanje “da vidi zamršenije veze između različitih kulturnih polja kroz zanimljivu istorijsku priču”, rekao je Ido Bruno, direktor Izraelskog muzeja.

Sem prstena koji poseduje ovaj muzej, izložena su još tri na pozajmici iz Frojdovog muzeja u Londonu, jedan iz Narodne biblioteke Austrije i jedan iz Jevrejskog muzeja u Njujorku.

Vilhelmova se nada da će ova izložba podstaći ljude da potraže dodatno prstenje koje još nije poznato javnosti a koje se sigurno nalazi kod nekih njihovih rođaka ili poznanika, “što bi dalo novu, za sada nepoznatu dimenziju priči”.

Bruno kaže da je Izraelski muzej bio najlogičniji izbor za mesto izložbe zbog Frojdovog interesovanja za starine, ali i strasti da kopa po nečijoj prošlosti da bi bolje razumeo trenutno stanje osobe.

Frojdov Tajni komitet postojao je do 1927. iako je članstvo variralo poslednjih godina. Raspušteno je kada je frojdovska psihoanaliza pobedila svoje rivale i postala svetski fenomen, piše Filis Groskurt u svojoj knjizi “Tajni prsten - Frojdov uži krug saradnika i politika pihoanalize” (“Zavod za udžbenike” i “Dosije”, 2009), premda književni kritičar Stjuart Šnajderman pretpostavlja da, posle dve decenije međusobnog nadmetanja i analiziranja, otkrivajući jedan drugom svoje najdublje strahove i tajne, članovi komiteta jednostavno više nisu mogli da se gledaju.

Izložba je otvorena do 28. februara.