Koliko zarađuju balkanski predsednici
Predsednik Slovenije Borut Pahor ima najveću mesečnu platu među predsednicima iz regiona, dok najmanju prima njegov kolega iz Srbije Aleksandar Vučić, prenosi hrvatski studio Televizije N1, piše podgorička „Pobjeda“.
Plata predsednika Slovenije, kako se navodi u njegovoj imovinskoj karti, iznosi 3.322 evra mesečno, a s druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mesečno prima čak tri puta manje, odnosno 1.083 evra. Više od 3.000 evra iznose mesečna primanja hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, ali i članova Predsedništva Bosne i Hercegovine.
Prema podacima hrvatskog Poverenstva za odlučivanje o sukobu interesa, Grabar Kitarović ima neto platu od 3.276 evra, dok članovi Predsedništva BiH u proseku zarađuju 3.091 evro mesečno.
Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, članovi Predsedništva te zemlje Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić primaju 2.862 evra, 2.874 evra i 3.536 evra mesečno, respektivno.
Mesečnu platu u iznosu od 2.873 evra prima i kosovski predsednik Hašim Tači.
Premda na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije Crne Gore još nisu objavljeni podaci o mesečnim primanjima predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, poznato je da je njegov prethodnik na toj poziciji mesečno zarađivao oko 2.420 evra, pa se zaključuje da toliko iznosi i Đukanovićeva mesečna zarada, navodi se u tekstu.
Manje od 2.000 evra mesečno zarađuju predsednici Albanije Ilir Meta, čija plata iznosi 1.425 evra, i Makedonije Đorđe Ivanov, koji zarađuje 1.250 evra.
Mesečna zarada Hašima Tačija je, kako se navodi, gotovo osam puta viša od prosečne plate na Kosovu, a Bakira Izetbegovića, Dragana Čovića i Mladena Ivanića sedam puta viša u odnosu na prosek u Bosni i Hercegovini.
Grabar Kitarović, Ivanov i Pahor imaju trostruko veće plate od prosečne plate u Hrvatskoj, odnosno Makedoniji i Sloveniji, dok je plata predsednika Srbije Aleksandra Vučića duplo viša u odnosu na prosečnu platu u Srbiji.
Prema službenim podacima, najveće prosečne plate u regionu imaju Slovenija i Hrvatska, a najniže Makedonija i Bosna i Hercegovina.