Albanci će tražiti iratnu odštetu i zaostale penzije
Neosnovani, beskrupulozni i bahati - tako bi se mogli nazvati zahtevi koji su se pojavili u studiji Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED), koja se bavila modelima za rešavanje kosovskog čvora.
Tako su na površinu isplivale i neke stvari o kojima nije ranije bilo previše reči, a koje bi, kako inače stvari funkcionišu sa prištinskim vlastima, mogle iznebuha da se pojave u nekom od razgovora o rešenju kosovskog čvora.
To bi, navodi se u studiji, mogao da bude zahtev za ratnom odštetom od Srbije, razrešenje pitanja nestalih u ratnim sukobima 1999. godine. Takođe, tražili bi i kompenzaciju za predratno socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje koje, kako se navodi, nije isplaćivano kosovskim Albancima.
Međutim, koliko su uopšte ovakvi zahtevi realni? Za koji period bi se tražila isplata zaostalih dugovanja, o kakvoj je ratnoj odšteti reč, i kako bi uopšte Kosovo moglo da bude uključeno u priču o sukcesiji, sve su same nepoznanice.
Srbija otplaćivala dugove, a oni traže novac
Ipak, kako pojašnjava izvor “Blica” sa KiM, kada govore o ratnoj odšteti, Albanci na Kosovu period od 1989. do 1999. godine tretiraju kao okupaciju Kosova od strane Srbije, pa bi se zahtev, moguće je, odnosio na taj period.
- Ono što ne pominju jeste da je, recimo, Srbija preuzela sve dugove Kosova prema poveriocima, od Londonskog i Pariskog kluba do MMF-a. Takođe, ne pominju nigde da je cela Srbija decenijama izdvajala od svojih zarada novac za pomoć KiM kao nerazvijenom području, jer je želja nekadašnjih vlasti bila privoleti Albance da upošljavanjem odbace separatizam - priča naš izvor.
Ta kođe , kako navodi, od 1990. godine Srbija je od svojih kompanija svojevremeno tražila da otvaraju proizvodne pogone na KiM, pa su tako postojale Fabrika konditorskih proizvoda Vršac - KOSVIK, “Bambi” je imao pogon u Uroševcu, pa “Dijamant” iz Zrenjanina, ali i na desetine drugih.
- Sve su to stvari o kojima ne govore kada iznose ovakve ideje - priča naš izvor.
Slično kaže i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Dugovanja za penzije, zdravstveno i socijalno verovatno nisu mala, ali sa druge strane, dobar deo vremena je Srbija plaćala kamate po osnovu kosovskog duga. Po tom osnovu se pominjala procena da se radilo o cifri od oko 370 miliona dolara. O tome niko ne priča - navodi on.
Ono što se takođe pominje kao opcija jeste da bi prištinske vlasti mogle da pokušaju da novac i imovinu potražuju po osnovu sukcesije, što je takođe vrlo daleko od realnosti. Razlog tome je, pre svega, taj što Kosovo nije bilo republika u sastavu SFRJ, već srpska pokrajina, a drugo, možda i važnije, jeste to što je KiM kao nerazvijeno područje bilo izuzeto od izdvajanja za savezne organe.
SRBIJA JE PO OSNOVU KOSOVSKOG DUGA PLATILA 370 MILIONA DOLARA