Milijarda iz računara
kao i kalkulacijama za koliko novca možemo da ga prodamo? Dovoljno dugo da je malo ko primetio podatak da je naša domaća IT firma „Frejm“, koju su osnovala trojica Nišlija, prodata pre neki dan za 165 miliona evra. Cena koju za PKB nikada nećemo dobiti.
IT industrija jedina je u Srbiji dovoljno žilava da bez većih problema beleži konstantan rast uprkos raznim svetskim i domaćim krizama, te je naš najveći izvozni adut koji je za samo pola godine u stanju da zaradi milijardu evra.
Umesto o malinama, pšenici, junećim butkama, naši građani počeli su preko usana da sriču teme gde koriste reči, „habovi“, „ap storovi“, „autsorsevi“, „pametni sistemi“ili „platforme“. Već oko 45.000 ljudi u Srbiji živi od IT industrije, što kao svetski priznati stručnjaci na vrhu lestvice, poput pomenutih Nišlija, što na dnu, gde su „internet nadničari“sa svojim automatizovanim i dosadnim poslovima. Ali za jednolično kliktanje po ekranu od kuće dobiju duplo više para nego da rade u ništa manje nekreativnoj fabrici. Dosta za početak.
#
Umesto o malinama, naši građani počeli su da pričaju o „habovima“i „autsorsevima“
Naravno, nije moguće da Srbija postane zemlja samo programera i IT stručnjaka kako mnogi sada vole da maštaju, ali ovo je jedan od retkih puteva koji nas vraća na neka davno izgubljena tržišta. Nećemo nikada ni biti svetski poznati IT igrač (malo nas je), ali imamo dovoljno stručnjaka da budemo prepoznati na svetskoj mapi, na kojoj se, ako se slučajno ne pomene košarka ili tenis, retko pojavimo.
Ono što moramo da smanjimo je brojka koja govori da više od 90 odsto naših IT uposlenika radi kao iznajmljena radna snaga za velike svetske kompanije. Odnosno, rečima poljoprivrednih analitičara, opet većinom izvozimo samo jeftinu sirovinu, a ne skup gotov proizvod. Povećanje naših domaćih kompanija koje imaju svoj proizvod mora da nam bude prioritet, u čemu bi država sigurno mogla da pomogne.
Utisak je da se naša IT industrija razvila i razvija mimo pomoći, čak nekad i uprkos državi. Nosioci naših javnih funkcija, opijeni mantrom o stranim investicijama, često nemaju sluha za signale koji im dolaze iz sopstvenog dvorišta. Čuti šta imaju da kažu ljudi koji su postigli svetske uspehe u svom poslu bilo bi dobro za početak.