200 godina od Vukovog Srpskog rječnika
Jezik je suštinski povezan sa razvojem i nauke i društva, rekao je Vladimir Kostić, predsednik SANU na otvaranju izložbe.
Premali je bio prostor Galerije nauke i tehnike SANU da primi sve zainteresovane 20. avgusta u večernjim satima na otvaranju izložbe “Srpska leksikografija od Vuka do danas” (autora Rajne Dragićević i Nenada Ivanovića), koja je i glavna prateća manifestacija izuzetnog kulturnog i naučnog događaja - XVI međunarodnog kongresa slavista (20-27. avgust) koji je počeo istog dana.
U svom nadahnutom obraćanju prisutnima Kostić je, između ostalog, kazao:
- Kako je neko primetio, u doba kada je Vuk sakupljao pismena, Gete je pisao „Fausta“. Sa druge strane, fascinira me brzina kojom su neki ljudi pokušavali da to zakašnje- nje za svetom smanje, da taj razmak što je moguće više ponište i da nas odvedu tamo gde bismo po svakoj logici morali da pripadamo. Neki od tih ljudi su na artefaktima koji čine ovu modernu izložbu - rekao je Kostić, dodajući da izložba iz tehničkih razloga nije u većem prostoru Galerije SANU.
Autorka Rajna Dragićević je istakla da je izložbu inicirao profesor Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog komiteta slavista, a da su je podržali Sekretarijat za kul- turu grada Beograda i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
- Jedan od glavnih ciljeva izložbe jeste obeležavanje velikog jubileja srpske kulture, a to je 200 godina od objavljivanja prvog izdanja Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića. Publika će se upoznati sa značajem tog rečnika, sa fazama izrade te knjige nad knjigama, sa Vukovim načinom izrade tog dela, zbirkama reči koje su se našle u njemu. Postavka sadrži i autentična dokumenta koja je Vuk sakupljao kao građu za svoje najznačajnije delo. Dočarano je i vreme u kojem je Vuk živeo i radio kroz izložene njegove lične predmete - koji se inače čuvaju u Muzeju Vuka i Dositeja - kao što su pribor za pisanje, naočari, džepni sat... Izložbu prati iscrpan katalog, a autorka Dragićević je napomenula i:
- Pokazaće se da su najvažniji srpskorečnički projekti blisko povezani sa nastajanjem i progresom institucija srpske kulture u 19. i 20. veku. Izložba, kako je istaknuto, ima za cilj i da podseti da su rečnici riznica leksičkog blaga, etnografskih i kulturoloških podataka o istoriji, te da odražavaju i duhovne i naučne ideje koje je srpski narod pratio u različitim razdobljima, poglede na svet koje je imao...
Sudeći po komentarima