Ugledni inženjeri i profesori ostaju bez licenci zbog Grdelice
Tačno je da je u slučaj istrage rušenja potpornog zida na koridoru 10 uključena BIA i tačno je da će troškove saniranja ovog projekta snositi izvođač, odnosno španska kompanija “Azvi”, potvrdila je juče ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović pisanje „Blica”.
Za nju nije ništa čudno što je BIA angažovana u ovom slučaju jer je reč o poslovima koji nose veliki bezbednosni i finansijski rizik.
- Ovo nije prvi put da je angažovana BIA na infrastrukturnim projektima. Pošto se dešavaju stvari koje nisu jasne, potrebno je da se odgovori na pitanja zašto se preprojektovalo, ko je to radio, koliko dugo kuburimo s kosinom i kako je ovo moglo da se reši navela je Mihajlovićeva.
Ministarka je indirektno prozvala španski “Azvi”, glavnog izvođača ovog projekta.
- Troškove saniranja snosi izvođač radova, ali treba da se zna da i država gubi jer se pomeraju rokovi. Ovo nije prva situacija da nam se obrušavaju kosine. “Koridori” i ja smo rekli da određeni nivo odgovornosti snosi izvođač, ali nije on jedini. Ima
ih još i zato će Ministarstvo tražiti od Inženjerske komore da se oduzmu licence svim inženjerima koji su od 2010. do 2018. stavili svoje potpise na projekte kosine koja je pala u Grdelici, kao i svima koji su odobrili 11 revizija na projektu - navela je Mihajlovićeva.
Ukoliko se ova najava ministarke ostvari, preti opasnost da i neki ugledni
inženjeri, pa i profesori, ostanu bez licenci. Naš list je u sredu objavio da je do promene projekta u Grdelici došlo u kompaniji “Azvi”, a to nam je potvrdio i profesor Građevinskog fakulteta u penziji Miloš Lazović, koji je kao konsultant učestvovao u nostrifikaciji projekta za spornu deonicu.
- Izmenu projekta za deonicu na kojoj se obrušio potporni zid uradila je španska kompanija “Azvi” na inicijativu bivšeg rukovodstva “Koridora Srbije”, sa direktorom Dmitrom Đurovićem na čelu, a Građevinski fakultet je nostrifikovao taj dokument. Projekat je prvo uradio Saobraćajni institut CIP, a posle toga su izmenu projekta radili Španci. Mi smo samo preveli taj dokument na naše propise - navodi Lazović.
On dodaje da je Građevinski fakultet od početka bio protiv predloga Španaca.
- Do izmene projekta je ipak došlo na insistiranje bivšeg direktora Đurovića, pošto su Španci već počeli da izvode radove. Treba da se zna da španski projekat nije bio toliko jeftiniji koliko on njima odgovara zbog tehnologije i opreme. Po mom mišljenju, dva su razloga zbog kojih je došlo do nevolje na ovoj deonici. Prvo, izvesno je da je izvođač radova načinio propuste. Bilo je puno zasecanja padine, koja je vrlo nestabilna i puna vode. A drugo, reč je o složenoj geologiji i zemljištu sa velikim i učestalim promenama koje nisu dovoljno ispitane
- kaže Lazović.