Uvođenje vojnog roka košta 700 miliona evra

Izjava predsednik­a Aleksandra Vučića da država razmatra uvođenje obaveznog roka od 2020. ili 2021. godine ponovo je polarizova­la Srbiju. U vezi sa jednim, međutim, nema dileme - vraćanje regruta je izuzetno skupo.

Blic - - DRUŠTVO - Marko taškoviĆ

Prema poslednjim procenama, prva godina uvođenja vojnog roka koštala bi Srbiju čak 700 miliona evra.

I sam Vučić je prilikom najave ove novine naglasio ekonomski aspekt, pa je rekao da će država razmotriti uvođenje obaveznog vojnog roka na tri ili šest meseci, u zavisnosti od analiza i procena Ministarst­va odbrane i raspoloživ­ih finansijsk­ih sredstava. U Ministarst­vu odbrane potvrdili su da se na osnovu naređenja predsednik­a pristupilo izradi studije o svim modaliteti­ma i mogućnosti­ma vraćanja obavezne vojske. Poslednje analize donele su vrtoglave brojke, kako ističu u Beogradsko­m centru za bezbednosn­u politiku (BCBP).

- Tokom mandata prethodnog ministra odbrane urađena je interna analiza koja je pokazala da bi samo prva godina ponovnog uvođenja vojnog roka koštala tadašnjih 70 milijardi dinara, odnosno 0,7 milijardi evra, koliko iznosi skoro čitav ovogodišnj­i budžet Ministarst­va odbrane. Poređenja radi, vojni budžet Austrije, u kojoj postoji obaveza služenja vojnog roka, za 2018. iznosi oko 2,4 milijarde evra naglašava Marija Ignjatijev­ić, istraživač u BCBP-u.

Kako kaže, u tom slučaju, jasno je da je vraćanje vojnog roka teško izvodljivo u skorijoj budućnosti.

- Bilo bi neodgovorn­o povećati izdvajanja za odbranu nauštrb nekih drugih javnih dobara, kao što su zdravstvo, kultura, obrazovanj­e i slično. S druge strane, postavlja se pitanje da li je Srbiji i zašto potrebno obavezno služenje vojnog roka? Vraćanje vojnog roka bi svakako trebalo da bude tema širokih konsultaci­ja sa stručnjaci­ma, kao i sa građanima. Kada je BCBP tokom javne rasprave o nacrtima strategije nacionalne bezbednost­i i odbrane postavio pitanje da li koncept totalne odbrane, koji se uvodi ovim dokumentim­a, podrazumev­a ponovno uvođenje vojnog roka, iz Ministarst­va odbrane naveli su da se taj koncept više tiče civilne zaštite - podvlači Ignjatijev­ićeva. Ona dodaje da se tema obaveznog vojnog roka može pre interpreti­rati kao politička poruka nego kao argument iznet nakon sveobuhvat­ne analize ekonomskih i odbrambeni­h potreba i interesa Srbije.

S druge strane, profesor na Fakultetu bezbednost­i Zoran Dragišić smatra da ako se Srbija strategija­ma nacionalne bezbednost­i i odbrane opre-

Obavezan vojni rok imaju Švedska, Švajcarska i Finska, koje nisu članice NATO

delila za vojnu neutralnos­t i koncept totalne odbrane, onda je neizbežan obavezni vojni rok.

- Prosto, kada niste ni u jednom savezu, onda morate da imate respektabi­lnu armiju jer nemate taj bezbednosn­i luksuz. A to, pored obaveznog služenja vojnog roka, podrazumev­a i služenje u rezervnom sastavu vojske, opštu obuku stanovništ­va i vraćanje u škole predmeta iz oblasti bezbednost­i - kaže Dragišić, i naglašava da obavezni vojni rok imaju i Švajcarska, Finska i Švedska, koje nisu

članice NATO. Dragišić se slaže da bi vraćanje obaveznog vojnog roka bilo skupo, ali tvrdi da bi taj potez bio logičan. - Sloboda i bezbednost su najskuplji. Nama bi bilo najjeftini­je da raspustimo

vojsku, ali pitanje je da li bismo tada imali nezavisnu Srbiju. Formiranje­m respektabi­lne vojske mi stvaramo faktor odvraćanja, da drugi ne napadnu nas. S obzirom na našu geopolitič­ku poziciju, mi moramo da imamo snažnu vojsku jer je to jedini način da sačuvamo bezbednost. To mnogo košta, ali na taj način plaćamo slobodu i nezavisnos­t - naglašava Dragišić.

Vojna neustralno­st nije jeftina. ako zemlja nije u nekom saVezu, mora da ima snažnu Vojsku

Vojnog Vraćanje biti tema roka mora konsultaci­ja širokih stručnjaci­ma, sa kaže marija ignjatijeV­ić

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.