Dualnim obrazovanjem brže do radnog mesta

Nakon implementacije dualnog obrazovanja u školski sistem Srbije, postaje sve jasnije da je ovaj koncept jedinstvena prilika za bolju budućnost svih - učenika, nastavnika i privrednika. Među najboljim primerima za to su i tehničke škole u Pančevu i Zrenja

Zanimljivo je da je ranije u školskom sistemu postojalo obrazovanje kadra određenog profila koje se, istina, nije zvalo dualno, ali je donosilo rezultate kroz školovanje radnika za različite privredne oblasti. Tako su se u Tehničkoj školi u Zrenjaninu do pre 25 godina školovali učenici za obrazovni profil “Rukovalac postrojenja za dobijanje nafte i gasa”. Pre četiri godine ovaj smer je obnovljen, što učenicima pruža mogućnost da se zaposle u struci nakon četvorogodišnjeg školovanja.

- U NIS-u su čuli da je nekada postojao taj smer u našoj školi i pokrenuli inicijativu da ga ponovo oživimo pošto im je potreban takav profil radnika. Angažovali su inženjere pred penziju koji su učestvovali u teorijskoj nastavi u školi i napravili trening centar na bušotinama za obuku i doobuku kako učenika tako i svojih zaposlenih. Iskustva u ove četiri godine su takva da su svi koji su konkurisali primljeni. Dakle, svi su zadovoljni - objašnjava Đorđe Klać, direktor Tehničke škole u Zrenjaninu.

Kako kaže, ova saradnja je bila zasnovana na dobroj volji, a ne na ugovoru i zato se može reći da je predstavljala preteču dualnom obrazovanju koji će u ovu školu od 1. septembra doneti još dva profila.

- Imaćemo potpuno nov profil koji je tražen već pet godina, a to je tehničar megatronike, koji predstavlja spoj više područja rada, od mašinstva preko elektronike do IT. To su praktično tehničari automatičari koje privreda traži. Konkretno, ovu priču pokrenuli su “Dreksler Majer” i “Šinvoz”, koji traže radnike takvog profila i spremaju se da u saradnji sa Gradom Zrenjaninom ulože novac u našu školu. Grad je već uložio 2,5 miliona dinara u opremanje dve laboratorije - objašnjava Klać i dodaje da će se za ovaj obrazovni profil svake godine upisivati po jedno odeljenje sa 30 učenika.

Pored teorijskog dela, učenici će sve četiri godine imati i praksu, a nakon školovanja čeka ih posao.

- Učenici će tokom školovanja odlaziti i u laboratorije “Dreksler Majera” i “Šinvoza” gde će ih upoznavati sa specifičnostima poziva. Deca koja žele odmah da se zaposle nakon četiri godina škole moći će to da učine, a moći će i da nastave školovanje na fakultetu i da za to budu stipendirani - ističe Klać.

Drugi profil koji Tehnička škola u Zrenjaninu uvodi od nove školske godine je tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, i u tom projektu učestvuje “Šinvoz” zajedno sa italijanskom firmom IMS.

- To je profil takozvanih numeričara koji traže ove dve firme i spremne su, takođe, da ulože u opremu i odmah zaposle školovan kadar. I za ovaj profil upisali smo odeljenje od 30 učenika - kaže Klać.

I u Tehničkoj školi “23. maj” u Pančevu spremno čekaju 1. septembar, kada će po prvi put posle tri decenije početi da školuju kadar profila tehničar za preradu nafte i gasa, koji je potreban Rafineriji nafte u Pančevu.

- Upisali smo 30 učenika od kojih 60 odsto po prvoj želji. Reč je odličnim učenicima koji su imali 87 bodova na prijemnom. Program nastave pripremili smo zajedno sa NIS-ovom rafinerijom. Pored naših profesora, nastavu će im držati i inženjeri ove rafinerije. Prve dve godine imaće opšte predmete iz hemije i mašinstva dok će u trećoj i četvrtoj godini uskostručno učiti o primarnoj i sekundarnoj preradi nafte i zaštiti životne sredine, takođe i ispitivati sirovine i upoznavati se s procesom proizvodnje u rafineriji. Sve to u okviru naših laboratorija - naglašava Nataša Zečević, direktorka škole.

Kako kaže, najveći broj dece privukla je izvesnost zaposlenja nakon školovanja.

- Pančevo je grad koji živi od hemijske industrije. Učenici koji se dobro pokažu sigurno će dobiti zaposlenje u rafineriji. Zbog toga je ovo najbolji put za unapređenje srednjeg stručnog obrazovanja - objašnjava Zečević, i dodaje da je u okviru projekta “Zajednici zajedno” škola dobila donaciju od tri miliona dinara i od tog novca opremila laboratoriju najsavremenijim oruđima.