HOD OTKRIVA TEGOBE
Hodanje je osnovni način kretanja ljudi, a podrazumeva složen proces i skladan rad više stotina kostiju i mišića sistema organa za kretanje. Prilikom hodanja aktivira se čitavo telo, od glave do prstiju, uključujući i neke delove mozga.
Premda je često zanemareno kao vid fizičke aktivnosti, hodanje je zapravo jedan od najzdravijih i najlakših vidova iste, i ne mora da bude ni dugotrajno ni intenzivno da bi blagotvorno uticalo na naše zdravlje.
Pored toga što zahvaljujući hodu možemo da se krećemo kuda želimo, ono je i dobar pokazatelj našeg zdravstvenog stanja. Usklađenost i ritam naših koraka, te brzina hoda i samo držanje prilikom njega potencijalno mogu da ukažu na određena oboljenja.
“Hod može i te kako da pokaže da li čovek ima zdravstvene tegobe. U zavisnosti od toga kako čovek hoda, može da se utvrdi da li ga boli neki ligament, mišić. Gleda se da li prebacuje oslonac samo na jednu nogu, da li previše savija koleno ili ga možda uopšte ne savija, da li se čovek gega, da li baca nogu u stranu. Sve su to pokazatelji da nije sve u savršenom redu. Takođe, treba obratiti pažnju na držanje ukoliko čovek ide pogrbljen, moguće je da ima probleme mišićnog tipa, dok na primer isuviše sitni koraci uz nesnalaženje sa pokretima mogu da ukažu na probleme centralnog nervnog sistema. Hod zaista može da utiče na čitav spektar potencijalnih oboljenja”, ističe za portal Žena.rs visoki strukovni terapeut Olivera Popović.
U nastavku teksta pogledajte šta određeni pokreti u hodu mogu da znače, premda je najbolje da se konsultujete sa stručnim licem ukoliko sumnjate da imate problem. BRZ TEMPO
Duži život: Studije koje su sprovedene na osobama starijim od 65 godina pokazuju da prirodna potreba za brzinom prilikom hodanja znači da ćete živeti duže, ali svakako ne možete da očekujete da ćete da produžite svoj život ako svesno ubrzavate tempo. Ako inače imate isuviše lagan ritam kretanja, to je odraz nekih opštih zdravstvenih problema.
HODANJE NA VRHOVIMA PRSTIJU
Mehanička poteškoća: Potpuno je normalno i prirodno da mala deca hodaju na nožnim prstima sve dok ne nauče da hodaju ispravno. Ali ako odrastao čovek tako hoda, to može da ukaže na problem sa Ahilovom tetivom i na niz mišićnih problema.
NEURAVNOTEžEN HOD Alkoholisano stanje: Preterano konzumiranje alkohola može da dovede do slabosti mišića i gubitka orijentacije, a s vremenom uzrokuje neujednačen hod, čak i onda kada čovek nije pijan.
KLATITE SE
Povreda mozga: Ako se klatite napred-nazad dok hodate, a problem nije izazvan, recimo, alkoholom, i to se kontinuirano ponavlja, možda bi trebalo da odete na pregled glave.
NEUSAGLAŠENI POKRETI Problemi s leđima: Ako imate diskus herniju u donjem delu kičme, verovatno ćete pri hodanju, da biste izbegli uvijanje donjeg dela leđa, okretati grudi i ramena kako bi pratila kretanje kukova. Ruke će se sudarati s nogama dok hodate brzo umesto da istovremeno pomerate suprotnu ruku i suprotnu nogu. Ako ovakav hod postane karakterističan za vas, obavezno posetite lekara.
POVLAčENJE STOPALA Parkinsonova bolest: Ako ste muškarac stariji od 60 godina i hodate presporo, to može da bude signal da do mozga teško stiže poruka da treba da pokrenete mišiće nogu. Ako se noge vuku, hod je spor i nesiguran, koraci sitni, praćeni s malo ili nimalo pokreta ruku, držanje ukočeno i pognuto, sve to ukazuje na Parkinsonov hod.
UKOčEN I NESTABILAN HOD
Multipla skleroza: Stanje kao što je multipla skleroza može se otkriti nespecifičnim načinima hoda.
Možete da se krećete čvrstim, ukočenim i zakrivljenim koracima s prstima usmerenim prema unutra ili češće da gubite ravnotežu. Kolena mogu da se sudaraju dok hodate, a moguć je i gubitak osećaja u nogama.