OPREZ INSEKTIMA POGODOVALO VREME, NAJOPASNIJI TOKOM AVGUS
Topla zima i toplo proleće doprineli su povećanju broja stršljenova u Srbiji, a populacija ovih insekata povećava se od prošle godine. Vrhunac agresivnosti stršljenovi dostižu u avgustu i septembru, upozoravaju stručnjaci.
Više od 95 odsto napada stršljenova registrovano je oko gnezda
Čuvari gnezda, oko 15 do 30 stršljenova, spremni su na napad ukoliko primete uljeza
- Uvek je u pitanju više faktora, među kojima je klima veoma važna, budući da niske temperature direktno utiču na veću smrtnost populacije. Načelno se može reći da su topla zima i toplo proleće sigurno doprineli povećanju populacije stršljenova, koja je još prošle godine krenula da se uvećava. Možda je pogodovalo i sveže leto, jer je bilo više hrane, verovatno bi bilo manje insekata kojima se hrane da je bilo suše. Koliko će to potrajati, veoma je teško reći, može verovatno i više godina - ne nužno sa ovakvim brojnostima, a može da se naglo prekine na osnovu jednog nepovoljnog događaja, recimo, ekstremno hladne zime, vlažnog proleća Stršljenovi imaju nagon da brane svoje košnice od svih koji se dovoljno približe da ih ugroze
- objašnjava entomolog dr Alesandar Ćetković, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.
On dodaje da ne postoje jasni ciklusi višegodišnjih oscilacija brojnosti, nego prosto slučajni sled raznih, pretežno klimatskih okolnosti, manje ili više prirodnih.
Obični evroazijski stršljen (Vespa crabro), jedina vrsta stršljenova koja obitava na našim prostorima, predstavlja jedan rod krupnih osa, veoma srodnih sa nizom sitnijih vrsta osa i zolja.
- Zapažanje ljudi da su „posebno agresivni u ovo doba godine“uslovljeno je Za većinu ljudi potencijalno je smrtonosno 10-50 istovremenih uboda stršljenova. - Najveći broj smrtnih slučajeva je posledica činjenice da je ubodeni alergičan. Ostali teški slučajevi su ubodi u predelu vrata, koji mogu dovesti do gušenja - kaže dr Ćetković.
Ako je gnezdo šupljini u zidu ili u blizini prostora u kojima ljudi obavljaju aktivnosti, napada će biti više
njihovim životnim ciklusom: ose i stršljenovi su vrste koje žive samo jednu sezonu, a koja dostiže vrhunac upravo u avgustu i septembru. Sve jedinke koje vidimo tokom leta produkovane su ove sezone od matica koje su rođene prethodne jeseni, prezimele zimu i uspostavile svoja nova gnezda počev od proleća. Pre juna i jula su ta gnezda previše mala da bi
bila uočena, imaju malo jedinki i ljudi ih ne primećuju, a posle septembra imamo postepeno sve brže osipanje brojnosti, da bi sve još preživele radilice uginule sa prvim mrazevima. Naravno, sve je ovo izraženije i uočljivije u godinama kada populacije dostignu veće brojnosti - pojašnjava dr Ćetković.
Stršljenovi imaju nagon da brane svoja gnezda od svih