Rusija je Srbiji omča oko vrata

IZVEŠTAJ KONGRESA SAD O STRATEŠKOM ZNAČAJU NAŠE ZEMLJE NA BALKANU

Blic - - TEMA DANA - Nataša latkoviĆ

Američki zvaničnici na Srbiju gledaju kao na strateški ključnu zemlju Balkana i potencijalnog pokretača ekonomskog razvoja u regionu. Ipak, u izveštaju „Pozadina i odnosi sa SAD“, provejava i zaključak da bi Srbiji u evroatlanskim integracijama veliku omču oko vrata mogla da napravi Rusija.

Sudeći po nazivu, izveštaj koji je napravila Istraživačka služba američkog Kongresa, trebalo je da se bazira na odnosima Srbije i Amerike, ali je veliki prostor dat analizi odnosa sa Rusijom, ali i Kosovom i EU.

U ovom trenutku najveću glavobolju im zadaju izveštaji koji dolaze iz Beograda, a u kojima se navodi da je Srbija zainteresovana za kupovinu ruskog vazdušnog odbrambenog sistema (verovatno misle na raketni sistem S-300, prim. aut.), kao i moguće otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera. I dok bi kupovinom naoružanja, zaključuje se u izveštaju, došlo do podizanja tenzija sa susednim državama i pokretanja trke u naoružanju u regionu, po mišljenju američkih analitičara otvaranje centra za ruske helikoptere bilo bi ravno otvaranju ruske vojne baze na srpskoj teritoriji. Inače, nije poznato da država Srbija ima nameru da otvori centar u kojem bi se remontovali helikopteri iz Rusije. Želju za tim, ali još pre skoro dve godine, izrazio je Dmitrij Rogozin, tada potpredsednik ruske vlade.

CENTAR U NIŠU

- Mi bismo hteli da u Srbiji postoji međunarodni ili barem regionalni servisni centar za popravku helikoptera ruske, sovjetske proizvodnje. Bez obzira kakvih - vojnih, civilnih... - naveo je Rogozin, nakon čega se o tome, bar ne javno, nije razgovaralo.

Neizbežna tema za Amerikance

je i Ruski humanitarni centar u Nišu, koji je takođe pomenut u izveštaju Kongresa. U njemu piše da njegov rad izaziva zabrinutost u SAD i EU, jer Moskva kroz Centar suptilno sprovodi obaveštajne i vojne operacije pod okriljem Kremlja, kao i da špijunira SAD. U tom dokumentu se podseća da se Ruski centar nalazi na lokaciji koja je relativno blizu NATO mirovnim snagama na Kosovu.

SAD se oštro protivi zahtevu iz Rusije da se da imunitet zaposlenima u tom centru, uz podsećanje da su američki zvaničnici upozorili Srbiju da ozbiljno razmisli da li će im izaći u susret. U izveštaju se spominje i da su ruski agenti u Srbiji sprovodili obaveštajne operacije i da su bili stacionirani u Beogradu.

VOJNE VEŽBE

U delu izveštaja koji je posvećen analizi odnosa Srbije i Ruske Federacije piše i da Moskva navodno podržava nekoliko srpskih partija - politički i finansijski, kao i da su 2016. tri srpske stranke - DSS, Dveri i SNP potpisali deklaraciju sa Jedinstvenom Rusijom, čiji je predsednik Vladimir Putin.

U izveštaju se spominje i da su ruski agenti u Srbiji sprovodili obaveštajne operacije

U dokumentu Kongresa spominje se i da, uprkos bliskim odnosima sa Rusijom, Srbija učestvuje u Partnerstvu za mir i navodi da NATO ima malu kancelariju u Beogradu. Takođe, ističe se i da je Srbija 2015. potpisala sporazum o višem nivou saradnje namenjen zemljama koje nemaju nameru da se priključe NATO-u. U izveštaju se ističe da su srpske snage učestvovale u 13 vojnih vežbi sa članicama

Alijanse i sedam sa američkim snagama. Istovremeno, dodaje se, Vojska Srbije održavala je vojne vežbe i sa ruskom, uključujući dve sa ruskim i beloruskim snagama 2017. godine.

POLITIČKE PRILIKE

U delu u kojem se analiziraju odnosi Srbije sa Kosovom podseća se na političke prilike od devedesetih do danas, sukobi, etnička čišćenja, tok pregovora

Beograda i Prištine, ali i voz sa natpisom „Kosovo je Srbija“, koji je „zaustavljen pre prelaska granice“. U izveštaju se konstatuje da Srbija i dalje isplaćuje 900 miliona evra ili oko milijardu dolara spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu, te EBRD, koji je nastao između 1970. i 1990, jer, kako piše, Srbija smatra da je njena „bivša“pokrajina i dalje srpska teritorija.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.