KAKO DA SAMI SAGRADITE DOM Prodali stan da žive u kući od slame

Eko-kuće mogu biti od slame, trske, drveta, zemlje u džakovima i pružaju mnogo više od bilo kog savremenog objekta, tvrde stručnjaci.

Blic - - DRUŠTVO - Biljana vuČkoviĆ

Građevinski inženjer Lehel Horvat iz Subotice objašnjava za „Blic“da je princip ekokuća to što se pri njihovoj izgradnji koriste već upotrebljeni prirodni materijali iz našeg okruženja.

- Ako je to moguće, ovakve kuće se grade u društvu, mobi, sa prijateljima i u tom projektu ne učestvuje banka. Gradimo od onoga što je u okolini, otpada, bale od slame, starih cigli, crepova, a u planini od drveta. Kopaćemo žutu zemlju kojom ćemo malterisati, nećemo donositi materijale iz drvare i drugih prodavnica. To je glavni princip takozvane brutalne gradnje, a tako sagrađena kuća je zdrava, jeftina, ima nula režiju, nema klasičan već kompost toalet i uz njega ide sabirni kompost - priča Horvat dok se sprema na izgradnju jedne takve kuće kojoj su prisustvovali i reporteri „Blica“.

Za jedan par iz Sente njegovi saveti bili su presudni da prodaju stan i kupe vinograd sa placem na kome grade svoju kuću od slame.

- Pitali su me da li to što pričam može da se ostvari. Rekao sam da može, ali da sve od njih zavisi. Na kraju su prodali stan za 15.000 evra i kupili su plac za 2.500 evra. Devojka je dala otkaz jer sada neće imati troškove režije koji su bili nešto manji od njene plate i još im je ostalo novca. U gradnji im pomažu prijatelji, uspeli su već da naprave krov i počinju da slamare zidove kaže Horvat.

Da bi sagradili eko-kuću ne treba da zovete majstore. Horvat tvrdi da je dovoljno da samo jedna osoba zna šta treba da se radi i da uz nju ostali, porodica i prijatelji brzo uče.

SVI BRZO SAVLADAJU OVAJ SISTEM GRADNJE JER SE PRIRODNIM MATERIJALIMA BRZO GRADI

- Svi koje sam obučio su brzo savladali ovakav sistem gradnje jer sa prirodnim materijalima se brzo gradi, a rezultat je kuća koja diše. Ne treba otvarati prozor pošto vazduh struji kroz zid, a to se u kući od modernih materijala nikada ne može ostvariti. Zimi je kuća topla, a leti je sveža. Nema grejnih sistema kao što su radijatori, ali nas greje peć na biomasu koja se loži otpadom koji se nalazi u okućnici i tako nema troškova za grejanje. Sakupljamo kišnicu i grejemo je - objašnjava

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.