Nemanji jedini spas operacija za koju treba 32.000 evra
SMS NA
Četvorogodišnji Nemanja Jovanović iz Zaječara od rođenja boluje od kifoskolioze, deformiteta kičmenog stuba. Veseo, nasmejan i pun energije, ovaj dečak bi najviše voleo da se kao i njegovi drugari igra u parkiću i bavi se sportom. Nažalost, to mu je uskraćeno jer se zbog bolesti brzo umara.
- Nemanji su zbog deformiteta kičme i pluća deformisana. Bole ga leđa, ne može lepo da spava. Svuda smo ga vodili, ali bezuspešno. Kada je imao dve godine, lekari su hteli da ga operišu, međutim, morali smo prvo da uradimo magnetnu rezonancu, a aparat u bolnici u Nišu bio je u kvaru. U međuvremenu je doktor koji je trebalo da ga operiše otišao u penziju. Sada nam u državnim bolnicama kažu da su nemoćni jer Nemanja ima težak oblik deformiteta, a oni nemaju potrebne instrumente i postoji rizik da mu se poremeti hod. Kažu, nema mu pomoći. Sa tom rečenicom se nikada nisam pomirila - priča kroz suze dečakova majka Jelena Jovanović.
Nemanja se retko kad žali na bolove. Samo se savije, a porodici je to znak da je umoran i da ne može više da hoda. Vreme provodi uz crtaće, igračke, a najsrećniji je kada ima snage da izađe i igra se napolju.
- Nikada nisam odustala od borbe da mu bude bolje. Tako sam na internetu ponašla privatnu kliniku u Beogradu. Ceo svet je bio moj kada su mi saopštili da postoji nada i da mogu da operišu Nemanju. Sa ugradnjom neophodnog medicinskog materijala, Nemanji bi se ispravila kičma. Godinu dana je prošlo od prve konsultacije sa njima, jer su morale da prođu određene procedure i sada su nam poslali predračun na 3,872 miliona dinara. Tu nas je sustigla nova muka. Odakle naći toliki novac očajna je Jelena.
Nemanjini roditelji Jelena i Ivica Jovanović žive od Ivicine invalidske penzije koja iznosi 13.500 dinara. Trenutno su smešteni u stanu od 35 kvadrata koji su dobili od Centra za socijalni rad nakon što im je u požaru izgorela kuća u zaječarskom selu Vratarnica kada je i stradala Jelenina majka.
- Korisnici smo Narodne kuhinje pa se tako i snalazimo za hranu, odeću za decu. Od juče je i Jelena počela da radi po kućama za 9.000 dinara. Dok platimo račune, ne ostane nam bukvalno ništa. I ćerka Aleksandra (9) je bolesna. Za razliku od Nemanje rođena je zdrava, ali od treće godine pati od osteohondrodisplazije, bolesti koja se manifestuje niskim rastom i koštano zglobnim deformitetom. Pomoć smo tražili i u Zaječaru po većim firmama, ali bezuspešno - kaže otac Ivica, koji takođe ima deformitet kukova i kičme.
Iako pogođeni teškom sudbinom, Jelena i Ivica ne odustaju od svoje namere da pomognu deci.
- Kao da smo na samo korak od ostvarenja sna da Nemanja bude operisan, a opet smo tako daleko od toga da mu se pomogne - tužno priča Ivica.
Nemanja i Aleksandra na prvi pogled deluju radosno i srećno. Na bolest zaborave na trenutka dok se ne jave bolovi. A jedina želja im je da budu zdravi kao i njihovi vršnjaci.
- Uglavnom gledam crtaće. Volim Sunđer Boba. Ali najviše od svega volim napolju da se igram. Tada sam najsrećniji kaže ovaj mališan.
Rekli su mi „nema mu pomoći“, ali se nisam pomirila s tim, kaže majka