Srpski rokerski postmodernizam 1992-2017.

U društvenim uslovima koji ni najmanje nisu pogodovali rokenrolu, srpska alternativa je ipak uspela da izbori kakav-takav kontinuitet sa svojim vrhunskim dometima, ostvarenima u ambijentu podesne kulturne politike od osamdesetih do raspada države, koja ga

1. Disfiplin a kitsfke I 7Kink I 6ee 0y )afe on && 79 (1996) LP koji je u novom ruhu, na engleskom jeziku, koherentno sažeo najmarkantnije numere Discipline kičme u meri da je koherentniji zvuk mogao nastati jedino na minimalističkom, dramendbejsovski anticipirajućem i beskompromisnom prvencu benda Dušana Kojića Sviđa mi se da ti ne bude prijatno (1983), na koji valja podsećati svakom prilikom. Postmoderni eklekticizam - u ovom slučaju smesa panka, fanka, džeza, bluza, dramendbejsa, – sve vreme projekta deluje sliveno i prirodno a kao da je Gofi Bejbe jedina mogla da otpeva DK bolje od samog Koje (makar na engleskom). Barem dve pesme zvuče srazmerno svežije i autentičnije od, takođe izvrsnih, srpskih originala (I’ve Got Those Teknicolor Eyes: vs. Šarene oči; Have You Ever Heard Of Any Other Rhythm? vs. Da li ti znaš za neki drugi ritam?). 2. Ništa ali logopedi 9aspostavljanje (1998) Mnogo zrelije nego na svom prvencu, NAL koriste čestice folklora da bi, u pop registru, pružili najsmeliji i najduhovitiji, ali i najtemeljniji odgovor na večito pitanje srpskog arhajskog bića. Više od pola pesama na albumu, pokatkad ludački smelom smesom etna i panka, simfo-roka, hard-roka, repa…, ubedljivo ponire do korena kolektivne iščašenosti. Problem recepcije LP-A dugovao se njegovoj praktično dvogodišnjoj zabrani ali i tome što ga domaća mejnstrim-publika nije razumela ili primetila dočim je urbana uglavnom alergična na harmoniku u bilo kom kontekstu, sem u kontekstu inostranog etna. Ultimativna pesma albuma: The Serbs. 3. Kanda, Kodža i Nebojša Prekidi stvarnosti (2005) Kičmu ovog albuma Kanda, Kodža i Nebojše čini umeće gitariste Nenada Pejovića da u bilo kom od krajnje raznorodnih registara u kojima se pesme izrazito opušteno kreću, svira kao kod kuće i uvek upečatljivo a neretko i nepredvidljivo. Da album sadrži kompoziciju koja se nesporno izdvaja, mogao je biti (uz) sam vrh srpskog rokenrola 1992-2017. 4. 6unskine 6K.g.t.m. (1996) Album koji i u - džezerskodabovskim - radnim predasima udara aperkate, a u svom markantnijem delu direkte i to vrškom čela: razbija bez amortizacije i kompromisa. Stvar koja se mora izdvojiti, po plastičnosti s kojima je iskazala esenciju mučnih devedesetih, ne samo po naslovu, jeste 1991. Preview. 5. 6unskine – Neću da se predam (1998) Nešto manje nafurana ploča od Sh.g.t.m, što doprinosi opuštenijem istraživanju i integrisanju najrazličitijih muzičkih referenci. Tako nastaje izrazita stilska raznolikost (npr. Zig-zigi vs. Puši ga, siso). Tačna slivenost naraznorodnijih stilova iznedrila je možda i vrh svih pesama benda: Iza horizonta. 6. Partibrejkers Ledeno doba (1997) Garažno-pankersko-bluzerska poetika benda na ovoj ploči kanda zvuči kvalitativno ujednačenije nego ikada, mada se možda blago izdvajaju naslovna i uvodna pesma (Sit gladan). 7. Kanda, Kodža i Nebojša Igračka plačka (1998) Tek sa ponešto trzaja, bend se uglavnom opušteno kreće kroz naizgled najnespojivije i najrazličitije muzičke pravce da bi ih, za potrebe sopstvene poetike, prisvojio jednokratno i u isti mah zauvek. Oliver je možda pevao originalnije i koherentnije nego ikad. Godi i što album ima nesumnjiv vrh, u vidu u potpunosti autentične i pomerene Štas to pojio. 8. Goribor Ono što te ne ubije, to te osakati (2004) Među aktivnim istraživanjima unutar srpskog alternativnog rokenrola, najdosledniji u spajanju psihodelije sa nevino ironijskim pristupom su verovatno Borani. Supstanca obe pomenute značajke Goribora je svakako evergrin - kladim se na tu mogućnost - Nije da nije. 9. Kristali Dolina ljubavi (1997) Emotivan ali ne i patetičan album, a takav spoj je najteže postići. Zalog opisane poetike je odsustvo istinske balade, koja bi teorijski mogla da se uklopi u drugi LP Kristala. Možda najkarakterističniji ali i najblistaviji trenuci albuma nalaze se u naslovnoj pesmi. 10. 5epetitor 6ve što vidim

je prvi put (2008) Naizgled strejtaški kritički rokenrol, čiji minimalizam pažljivom slušaocu otkriva istinska umeća, kako se sluti pre svega iz tekstualno vanredne numere Prosečan čovek. 11. Eplay - Obični ljudi (2013)

Dugosvirajući eksperiment na beskrajnim pustopoljinama primenjene psihodelije uspeva da iznedri “stvar za pamćenje”: Ljubicu. 12. Petrol Ne]godno vreme opasni dani (2008) Sve što je rečeno pod 8, moglo bi se primeniti na ovu ploču Petrola. Štaviše, bend ide šire u istraživanju od Borana, pa supstanci dodaje šmek elektronike. Mogući nedostatak albuma je u mogućnom nedostatku određene numere koja bi se nesporno mogla vrednosno izdvojiti. 13. 9eliki pre]ir 9eliki pre]ir (1996) Nepatetički melanholično, pomalo hermetično i pritajeno ironično i eklektično izdanje tipično za duh vremena, što dokazuje sličnost dva benda kakvi su gorenavedeni Vrbašani i nešto jače grupe kakva je Los Planetas, iako te dve bande pouzdano nisu znale jedna za drugu. U odnosu na glavninu srpske alternative Veliki prezir na svom prvencu zvuči drugačije a inače, nažalost - tako je ispalo - neponovljivo. 14. Disfiplin $ Kitfkme 5eiresk <our 6enses, NOZ (2001) Standardna “disciplina” bez naročitih uzleta, što u kontekstu srpskog rokenrola uopšte nije malo. 15. Eyesburn )ool &ontrol (2000) Ploča koja je po eklektičnosti paradigma srpskog rokenrola na prelazu vekova a ipak je umela da zvuči drugačije: možda zbog tačnog jamajčanskog engleskog Nemanje Kojića. 16. 6unskine Ša bilo (2002) Možda ne vrhunsko, ali sasvim sigurno korektno izdanje Sunshinea, što u kontekstu srpskog rokenrola uopšte nije malo. 17. Partibrejkers Kiselo i slatko (1994) Obrazloženje pod 14 i 16, primenjeno na Partibrejkers. 18. Kristali - Kristali (1994) Iskrena i žestoka ploča, sa koje bi neke pesme (Kako si lepa, Dva metra) po tome - kao i po diskretnosti ironije - da su nastale ranije mogle činiti perjaničke hitove domaćeg njuvejva. 19. Novembar - Lifem prema ]emlji (1999) Podsticajno i plodotvorno muzičko istraživanje, koje je urodilo neformalnom strukturom dva pravca unutar albuma - hitova koji bi da hitnu na prvu i nešto odsutnijih, hermetičnijih, neambicioznijih pesama - a te dve krajnosti se, što je najbitnije, prirodno slivaju. 20. Presing - Šesto nebo (2002) Još jedno od sličnih izdanja, kakva su neštedimice doprinela da se pluralizam stilskih poetika srpske rokenrol postmoderne dodatno profiliše.