Šta je istina o „Mezimici”

Ogromna prašina digla se u javnosti povodom filma “Mezimica” čiji nijedan kadar nije snimljen. Scenarista prvobitne verzije filma tvrdi da mu je film zabranjen, čak i nakon pritisaka produkcije na reditelja da promeni scenario ispod kojeg je on na kraju pristao da se potpiše pseudonimom. U Filmskom centru Srbije (FCS) za “Blic” tvrde da ih Vojnov lažno optužuje i da je producent sam odustao od filma za koji je izdvojeno 26 miliona dinara iz državne kase. Vojnov je pre sukoba sa FCS imao i nesporazume i sa rediteljem i sa produkcijom, koji su tražili da se, po njihovim rečima, sporni scenario menja, na šta on u početku nije pristajao. Prema tvrdnji FCS, film je trebalo da počne da se snima još u februaru, a produkcija se pre prekida saradnje sa FCS žalila da sa prvobitnim scenarijom mnoge druge produkcijske kuće nisu htele da sarađuju s njima zbog toga što su Srbi, iako sporedni likovi, prikazani kao trgovci organima. Jedno je jasno - film “Mezimica” zasad neće biti snimljen

PRE DESET GODINA, Filmski centar Srbije (FCS) izdao je knjigu Bogdana Tirnanića “Crni talas”. Ona je opisivala razne slučajeve represije nad filmskim autorima u SFRJ i stvorila vrlo jasnu sliku o tome na koje su sve načine nepoćudni autori i filmovi sakrivani od javnosti...

Nažalost, Bogdan Tirnanić više nije među nama pa za drugo izdanje ove knjige ne može da opiše najnoviji slučaj zabrane filma na prostoru bivše Jugoslavije, a to je “Mezimica” Nemanje Čipranića. Stoga želim da ponudim FCS da napišem dodatno poglavlje i da ono bude uključeno u drugo dopunjeno izdanje “Crnog talasa”.

Ja sam scenarista filma “Mezimica” tako da raspolažem celokupnom scenarističkom građom tog filma. Kako je taj film podržan na konkursu FCS u maju 2017. i kako je ta odluka dostigla pravosnažnost, siguran sam da raspolažete zapisnicima komisija i tadašnjeg upravnog odbora o “Mezimici” te da ćete mi rado ustupiti tu dokumentaciju. Doduše, ne raspolažem svim onim verzijama scenarija koje je Nemanja Ćipranić izradio sam pod pritiskom ljudi iz vlasti ili esnafa, ili i jednog i drugog. Usled toga, ja sam odlučio da se potpišem pseudonimom i raspolažem čitavom dokumentacijom o tom procesu oduzimanja mog autorstva u kojem je učestvovao i sam FCS. U međuvremenu sam stupio sa Ćipranićem u komunikaciju i smatram da ću doći do scenarističke građe na kojoj je i on radio, a i do informacija o tome ko mu je i na koji način tražio izmene scenarija.

Na svu sreću, deo SMS-A u kojima mi je prećeno i sugerisano kako da menjam scenario imam u svojoj evidenciji. Kad je reč o mojoj komunikaciji sa FCS, o tome imam urednu dokumentaciju, uključujući i aneks ugovora u kojem pristajem da se potpišem pseudonimom.

Tekst o ovom slučaju će otud biti kao pravi triler - projekat je prvo podržan, komisija je smatrala da vredi i potpisan je ugovor, potom se suočio sa (lažnim) optužbama da je antisrpski, pa je onda menjan pod pritiskom ljudi čiji identitet tek treba da otkrijemo, pa je onda FCS zadovoljan tom novom verzijom nastalom pod pritiskom, odlučio da ispuni svoj deo ugovora o podršci da bi ga onda ipak - zabranio!

O samom činu zabrane imam delimičnu dokumentaciju, recimo imam zapisnik sa 4. sednice Upravnog odbora u 2018, održane 20. avgusta, gde piše: “J. Trivan pitala je koje su pravne mogućnosti da se zaustavi projekat ’Mezimica’”.

Ono što mi nedostaje jeste sam put kako je došla do odgovora na to pitanje, doduše dobijenog 20. septembra, kada je Svetozar Cvetković, producent filma “Mezimica”, sporazumno raskinuo ugovor sa FCS.

Činjenica da je Filmski centar Srbije u 2018. prvo administrirao promene na scenariju protiv volje jednog od autora, a potom pretnjama naterao producenta da odustane od realizacije filma koji je bio isklesan baš prema željama nekih struktura koje su u poziciji da određuju kako treba da izgleda film, biće intirgantna ne samo našim čiaocima već i publici izvan granica naše zemlje...

Otud smatram da FCS, koji je poznat po svojoj jakoj izdavačkoj delatnosti, ne bi smeo da propusti ovakvu priliku.

Ovo poglavlje knjige “Crni talas” spreman sam da napišem bez nadoknade.

UPRAVNI ODBOR

FILMSKOG centra Srbije oštro demantuje zlonamerne i netačne navode da je doneo odluku da zabrani snimanje filma “Mezimica”. Čak i najvećem laiku jasno je da Upravni odbor Filmskog centra Srbije nema nikakve nadležnosti da zabrani snimanje bilo kog filma niti bi iko u Upravnom odboru imao takvu želju ili nameru. Srbija je demokratska zemlja u kojoj nema cenzure, a Upravni odbor poštuje Ustav i zakone ove zemlje.

Jedina istina koja se u zvaničnim dokumentima može dokazati, za razliku od mnoštva izmišljotina koje su izrečene, jeste da Upravni odbor Filmskog centra Srbije nije doneo nijednu odluku koja se tiče filma “Mezimica” i nije imao razloga da uopšte raspravlja o ovom filmu jer je u međuvremenu sporazumno raskinut ugovor između producenta i Filmskog centra Srbije. Dakle, niti je film zabranjen niti je bilo ikakvih pritisaka na bilo kog autora.

Smatramo da neistine koje se iznose štete pre svega srpskom filmu koji sa sredstvima koja je Vlada opredelila ima mogućnost da se razvija. Zato je nedopustivo da se zbog ličnih interesa pojedinaca dalje nanosi šteta ovoj instituciji.

Radi jasnije slike šaljemo vam hronološki pregled dešavanja:

Film je trebalo da bude snimljen u maju! Po ugovoru! U junu, kada je navodno već snimljen film, Dimitrije Vojnov traži zaštitu od FCS jer je čuo da je izmenjen scenario. Dakle on nije u kontaktu sa rediteljem i ne zna šta se snima, a ugovor je već prekršen. Posle njih se javlja sama producentska kuća i traži odobrenje izmene scenarija jer je “antisrpski” i iskrivljuje činjenice?! Dimitrije Vojnov, koji traži da komisija reaguje jer je to izmena scenarija koji je zapravo pobedio na konkursu, u avgustu potpisuje dogovor da ga potpišu kao Kostu Popovića i više ne traži da komisija proceni da li može da se snima sa drugim scenariom koji nije učestvovao na konkursu! U septembru producent obaveštava FCS da nije ni započeo snimanje (zbog problema sa scenariom) i da je prekršio ugovor i da traži produženje rokova! Nakon toga je ugovor sporazumno raskinut.

Treba naglasiti:

1. Očito je da je produkcija od početka u nesaglasju sa Vojnovim.

2. FCS je imao pravni osnov da raskine ugovor zbog kršenja ugovornih odredbi, nismo morali nikoga da pitamo za sporazumni raskid ugovora.

3. UO nema ovlašćenja da bilo šta menja u filmu koji je dobio sredstva.

4. “Mezimica” je odluka starog UO, a kao tema se pojavljuje u FCS zbog samog zahteva Vojnova da spreči snimanje.

5. Vojnov je dobio novac za šest svojih projekta u vrednosti od preko 100 miliona dinara, a osam puta je bio u komisijama FCS, tako da o venzuri i zabrani filma koji niko nije zabranio nema ni reči.

Odgovor Filmskog centra Srbije Dakle, niti je film zaeranjen niti je Eilo ikakvih pritisaka na Eilo koj autora. Sama produkcijska kuća je tražila izmenu scenarija zeoj koje se 9ojnov prvo poeunio, a zatim pristao da se potpiģe pseudonimom. FCS u tome nije imao udela