Ptičji drumovi
“FREJA SE PROBUDILA rano i ležala je neko vreme u mraku. Grad je drhtao i ljuljao se pod njom dok su ga moćni motori pokretali preko leda. Pospana, čekala je da se pojave njene sluge i pomognu joj da ustane iz kreveta. Bilo joj je potrebno nekoliko trenutaka da se doseti da su svi oni mrtvi.”
Ovim eterično-teskobnim pasažom, koji priziva buđenje u svetu u kojem voda više voli da bude u čvrstom nego u tečnom agregatnom stanju, u kojem je zemlja san o prošlosti a ne postojano tlo po kojem se može slobodno kretati, dok nebo podseća na savanu iz dokumentarnih serijala posvećenih afričkim rezervatima po kojima kamermani prate krvožedne lavove i snimaju pokolje gracioznih antilopa – počinje roman britanskog pisca Filipa Riva „Grabljivčevo zlato”, o kojem, eto, ipak pišem u rubrici „Novi prevodi”, iako je reč o knjizi koju sam preveo potkraj 2004, da bi ona ugledala svetlost dana naredne 2005. godine, sa zaštitnim znakom beogradske „Narodne knjige”.
Godine su prolazile, a Riv je bio skrajnut u ovdašnjoj knjižarskoj ponudi, pa se tako čak desilo da, posle „Grabljivčevog zlata”, prevedem i nastavak „Paklene naprave”, koji mi je, istina, „Narodna knjiga” tad uredno platila, ali koji nikad nije ugledao svetlost dana.
Ovog divnog pisca i ovo lepo štivo za naše čitaoce spasao je jedan od najpreduzimljivijih izdavača koji se danas u Srbiji bore za knjigu i u toj borbi favorizuju upravo najosetljiviji segment publike - adolescente. Reč je o zemunskom „Publik praktikumu” i njegovom čelniku Marku Sabovljeviću, koji je u pravom trenutku uhvatio talas i ponovo uveo Riva u ovdašnju knjišku sferu. Talas, pritom, nije slučajno upotrebljen termin: po Rivu je nedavno snimljen blokbaster u režiji Pitera Džeksona i uskoro će u naše bioskope stići ova ekranizacija (holivudski gruba i neotesana) jednog suptilnog, briljantnog književnog dela koje nadrasta sve žanrove i svako generacijsko profilisanje potencijalnih čitalaca. Glavni junaci, Hester i Tom, snalaze se nekako u svetu kojim caruju moćni gradovi, grabljivci i strvožderi. Nisu to gradovi u uobičajenom smislu reči, već moćne tvrđave koje se kreću po nepreglednim, neprijateljskim prostranstvima planete koja liči na sve samo ne na ono što jeste - ova naša planeta.
Fizički nelepa, a srčana Hester i dobrodušni Tom, nekadašnji istoričar pripravnik, vole se i lutaju Ptičjim drumovima, manje-više bezbrižni u ambijentu u kojem opstaju samo oni koji su svesni da sreća ne može biti trajno stanje. I stvarno: uskoro im se putevi ukrštaju s opakim avijatičarima Zelene oluje, studen Ledene pustoši uvlači im se u kosti i oni privremeno pribežište pronalaze u ledom okovanom gradu Sidrištu. Mlada markiza Freja, usamljena vladarka opustelog Sidrišta, odlučuje se na očajnički korak i kreće ka Mrtvom kontinentu - Americi...
Romanu „Grabljivčevo zlato” prethodi prvi deo Rivove sage „Smrtonosne mašine”, koji „Publik praktikum” našoj publici predstavlja u prevodu Miroslava Bašića Palkovića. Uskoro će izaći i „Paklene naprave”, a potom i četvrti deo koji u originalu nosi naslov „A Darkling Plain”.
Jedna lična opaska: za ovih 16 godina koliko se profesionalno bavim književnim prevođenjem, preveo sam barem dvadesetak odličnih knjiga koje se, istina, još mogu naći u pokojoj biblioteci, ali zbog iscrpljenih tiraža nisu dostupne najširoj čitalačkoj publici. Odluka Marka Sabovljevića da reanimira Riva u srpskom izdanju blagotvorna je i korisna upravo i s personalnog aspekta, jer tako se prevodiocu pruža mogućnost da, uz minimalan dodatni napor uložen u ovlašno sređivanje starog teksta, praktično bez rada zaradi neki dinar. Od stare slave ne može se i ne treba živeti, ali to ne znači da ne zaslužujemo da na račun nje uzmemo neku slatku paru. A takva para je najslađa.