=vuci iz tišine
Posveta legendarnom egipatskom reditelju Jusefu Šainu na Festivalu u Elguni
SVOJEVREMENO, PO OTVARANJU beogradskog Festa, Hana Šigula je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta izvela performans “Protokol snova” nastao sedimentiranjem njenih beležaka satkanih od fragmenata onoga šta je sanjala i od sanjarenja dok umorna nije klonula u krevet. Muza Novog nemačkog filma ovom predstavom pokazala je stvaralačku vitalnost, istovremeno i počast onima sa kojima je radila. “Protokol snova” sveden na nekoliko reči zvučao je kao slovo zahvalnosti po prijemu nagrade za životno delo koje bi Hana Šigula dobijala posle svake izvedene predstave.
Proteklog leta, na otvaranju Pulskog filmskog festivala, Mileni Dravić je dugo, strasno i sa zahvalnošću aplaudirala puna Arena. Pre toga u Kinu Vali (koje nosi ime i stalna je počast Puljanki Alidi Vali), na promociji knjige Tanje Nježić o Mileni, na ekranu su tekli prizori iz filmova u kojima je Milena igrala i koji su toplinom ispunjavali srca gledalaca u Areni. Milenine uloge krunisane su nagradama - najvećim, ali ipak nedovoljno velikim da obuhvate stvaralačku svežinu, visok profesionalizam i neponovljivu ličnost Milene Dravić. To ne znači da takve nagrade neće biti, a i kada je bude bilo, Milena Dravić bi je, kao nedavno u Puli, podelila sa gledaocima, sa publikom za koju je glumila i od koje je dobijala novi impuls da ide dalje, još bolja u novim ulogama.
U nedelju, 24. septembra, kao prateći a i težišni događaj Elguna filmskog festivala, održan je koncert posvećen legendarnom egipatskom reditelju Jusefu Šainu. Elguna je najelegantniji deo obale Crvenog mora, severno od turističke meke Hurgade, star samo dvadeset godina. Arhitektonski koherentna, manje agresivna od palmskog arhipelaga sintetički izvedenog u Dubaiju, Eguna je razuđena peščana laguna učvršćena modernim materijalima. Prošle godine je u Elguni pokrenut filmski festival, sa ciljem da se promoviše turistički rizort i ispuni praznina koja je nastala gašenjem filmskih festivala u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi. Dubinski motiv pokretanja Elguna filmskog festivala je potreba da se egipatski film, najpopularniji u zemljama u kojima se govori arapski jezik, redefiniše i da mu se pruži dodatna snaga ne bi li postao centar kristalizacije kinematografija Bliskog istoka.
Direktor Festivala Intišal el Tamini, sa iskustvom programera Roterdamskog festivala, i Amir Ramzes, umetnički direktor, za drugo izdanje Festivala u Elguni, priredili su počast Jusefu Šainu - koncert simfonijskog orkestra koji je izvodio muziku iz njegovih filmova “Povratak bludnog sina” (1976), “Šest dana” (1986), “Aleksandrija ponovo i zauvek” (1989), “Emigrant” (1994) i “Sudbina” (1997). Originalne kompozicije Kamala al Tavila, Omara Hairata i Mohameda Nuha za simfonijski orkestar je aranžirao Hišam Gabr, kompozitor i dirigent međunarodnog ugleda (dirigovao u Nemačkoj, Poljskoj, Makedoniji, Italiji,..), uključujući egipatske tradicionalne instrumente ud, kanun i arapske udaraljke. Solistkinja Kairske opere Amira Ahmed izvodila je pesme iz Šainovih filmova dok su na ekranu bili prizori iz filmova, videobeleške iz njegovog života i zvučni citati iz intervjua kao ilustracija njegovog umetničkog kreda.
Jusef Šain je od obožavaoca Zigfridovih koreografija, neodoljivih Freda Astera i Džindžer Rodžers, Ester Vijlems... muzike Glena Milera koju je slušao u aleksandrijskim barovima u zlatno doba prošlog veka, uronio u film i izrastao u ikoničnu figuru arapskog sveta. Njegovi filmovi nagrađivani su na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, on je bio dobrodošao u međunarodni filmski milje. Poliglota, koji je bez akcenta govorio engleski i francuski (znao psovke na još mnogo jezika, po iskazu Amira Ramzesa, nekadašnjeg Šainovog asistenta i aktuelnog umetničkog direktora Elguna festivala), zbunjivao je Žan-žaka Anoa, počasnog gosta Elguna festivala, koji je svojevremeno, videvši Šaina u društvu francuskog ministra kulture, mislio da je on jedan od njegovih sunarodnika.
Intišal el Tamini nalazi da filmovi Jusefa Šaina i danas, deset godina posle njegove smrti, isijavaju čarobnu muziku koja izvire iz arapske muzičke tradicije, da je muzika u toj meri sastavni deo Šainovog filmskog umeća, da dolazi iz ritma pokreta glumaca u kadru, od tona njihovih razgovora, brzine montaže...