„Učestalost raka“
(...) Od raka je 2012. obolelo oko 14,1 milion, a umrlo je 8,2 miliona ljudi. Jedna od najsnažnijih odrednica rizika obolevanja je uzrast – rak je prevashodno bolest starijih ljudi. (...)
U najranijem uzrastu dečaci su minimalno ugroženiji, ali odmah potom verovatnoća obolevanja od raka prelazi na stranu devojčica. Žene češće dobijaju rak do početka šeste decenije života (do navršenih 50 godina), a onda ih pretiču muškarci. Objašnjenje se krije u različitoj uzrasnoj raspodeli najčešćih tumora: rak dojke i grlića materice javljaju se relativno rano u životu, a rak prostate i pluća pogađaju muškarce kasnije.
(...)
Četvrtina svih novonastalih malignih tumora u svetu lokalizovana je u plućima ili dojci (24,9%). Svaki deseti tumor pogađa debelo crevo, svaki trinaesti prostatu, svaki petnaesti želudac, a svaki osamnaesti jetru. Nešto su ređe zastupljeni rak grlića materice, jednjaka i mokraćne bešike.
(...)
Među muškarcima u svetu skoro trećina (31,6%) svih oblika raka javlja se u dva organa, plućima i prostati. Dodaju li se tome debelo crevo i želudac, polovina malignih tumora muškaraca (50,2%) svoj početak ima u samo četiri organa. Svaki trinaesti kancer ishodi iz jetre, a zatim slede manje učestali tumori.
U ženskoj populaciji dominira rak dojke sa četvrtinom (25,1%) učešća u strukturi malignoma. Sa još tri lokalizacije, u debelom crevu, plućima i grliću materice, pređena je polovina (51,0%) svih oblika kancera koji pogađaju žene u svetu. Svaki dvadeseti maligni tumor žena začinje se u želucu. Isto važi i za tumor tela materice. (...) Kako u svetu, tako i u Evropi, vodeću pojedinačnu dijagnozu, kao uzrok smrti, predstavlja ishemijska bolest srca, tj. nedovoljan dotok kiseonika u srčani mišić usled ateroskleroze krvnih sudova. U oba područja drugo mesto suvereno zauzima šlog. Dok su u svetu na trećem mestu infekcije donjih disajnih puteva (mahom upale pluća), one su u Evropi na šestom mestu. Umesto njih, ostarelu evropsku populaciju pogađaju demencije, koje su u svetu na sedmom mestu. Na kraju liste izmenili su redosled hronična opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis, astma) i rak pluća. Dakle, ne samo u Evropi, već i globalno jedna vrsta raka je pri vrhu dijagnoza koje dovode do smrti.
(...)
Najsvežije podatke o umiranju u Srbiji pruža Republički zavod za statistiku. Problemi sa tim izvorom su višestruki. Prvo, zajedno se prikazuju i maligni i benigni tumori (to je, doduše, najmanja smetnja, jer su, za razliku od statistike obolevanja, u statistici smrtnosti razlike minimalne). Drugo, stope nisu standardizovane po uzrastu. Treće, podaci se prikazuju samo zbirno, a ne i po vrstama tumora.
(...)
Dolazimo do zaključka da je, za razliku od obolevanja, umiranje od raka u Srbiji za oba pola bliže prikazanim maksimalnim nego minimalnim vrednostima. Pored Mađara, više stope umiranja od muškaraca Srbije imaju Letonci, Hrvati, Estonci, Slovaci, Litvanci, Slovenci i Poljaci, svi sa stopama preko 400 na 100.000. Srbija je, dakle, na devetom mestu, a iza nje je još 27 zemalja. Građanke Srbije zaostaju za Mađaricama, ali i za državljankama Danske, Irske, Hrvatske, Slovačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije. One zauzimaju osmo od 36 mesta. Muškarce žrtve raka u centralnoj Srbiji najčešće odnese rak pluća. On čini skoro trećinu svih smrti od malignih tumora. Oko 2,6 i 4,3 puta je manji rizik da ovdašnji muškarci umru od raka debelog creva i prostate. Za ostalih sedam malignoma stope su jednocifrene. Među ženama u centralnoj Srbiji ne postoji maligni tumor toliko dominantan kao rak pluća kod muškaraca. U strukturi umiranja od kancera, rak dojke učestvuje sa skoro jednom petinom, rak pluća sa jednom šestinom, a rak debelog creva sa jednom desetinom. Ostali maligni tumori su manje zastupljeni. Kada se posmatraju muškarci u centralnoj Srbiji, učestalost pojave raka je 1,6 puta veća u Gradu Beogradu nego u Pomoravskom okrugu. Kada je reč o ženama, raspon između Grada Beograda i poslednje rangiranog Zlatiborskog okruga blizu je 1,8:1. Poređenje 18 okruga je posebno interesantno zbog sumnji da bi osiromašeni uranijum, bacan u blizini Vranja i Preševa u proleće 1999, mogao da bude u vezi s rakom. Zato donekle umirujuće deluje saznanje da je Pčinjski okrug rangiran tek na 16. mestu (muškarci), odnosno 15. mestu (žene) po učestalosti nastanka malignoma. Godinu dana ranije, 2014, na prvom mestu je za oba pola bio Pirotski okrug, ali je pozicija Pčinjskog okruga opet bila blizu dna rangiranih 18 okruga: na 13. mestu (muškarci), odnosno 16. mestu (žene).
Tačno je da je cela grupa malignih tumora malo zastupljena u oblasti gde su 1999. padale bombe sa osiromašenim uranijumom. Zato posebnu pažnju izaziva učestalost malignih tumora krvi i krvotvornih organa (leukemije i limfomi), u struci nazvanih maligne hemopatije.
S jedne strane, koštana srž i limfni čvorovi su posebno osetljivi na zračenje, a s druge strane, rak začet u tim organima i tkivima ima najkraći latentni period (inkubaciju), tj. period od izlaganja do obolevanja. Ispostavlja se da je u tom pogledu Pčinjski okrug još manje ugrožen.