Kome smeta Duško Kovačević?

LEVOM RUKOM

Reditelj Rajko Grlić se u razgovoru za „Vreme“setio kako su Rusi, kada su ušli u Prag i izdali „belu knjigu“čeških neprijatelja socijalizma, ispraznili veliki izlog knjižare u glavnoj ulici i u njemu ostavili samo tu jednu knjigu. Iznad je pisalo: „Čteni v pokračovani“- čitanje u nastavcima. Svakog dana su okretali novu stranicu kako bi prolaznici mogli da se upoznaju sa svim nabrojanim neprijateljima.

Kakva genijalna ideja! A bogami i inspirativna. Šta se čeka? Zašto se okleva? Nije pametno da se dobre ideje olako odbacuju samo zato što su stare. A i nije baš principijelno da se odričemo izuma iz (navodno) prošlih vremena tako selektivno. Ako je obnovljena tradicija smenjivanja ljudi preko noći bez obrazloženja, zašto se beži od svih ostalih proverenih metoda za obračun sa neprijateljima? Nesreća što nemamo more ne bi smela da se doživi kao prepreka da i formalno imenujemo otok.

Pre sedam dana na ovom mestu sam pomenula televizijski nastup v.d. direktora Drame narodnog pozorišta u kome je govorio o neobičnoj odluci Uprave pozorišta da u jubilarnoj godini obeležavanja 150 godina Drame smanji budžet toliko da ne postoje uslovi da u sledećih sedam meseci izađe ijedna nova predstava.

Nekoliko dana kasnije, u razgovoru za „Politiku“(subota, 13. oktobar), Hubač je još rekao: „Posle četiri godine uspešnog rada, dvadeset premijera, učešća na velikom broju relevantnih domaćih i međunarodnih festivala, više od 100 nagrada, intenzivne saradnje sa teatrima u regionu i Evropi, nagrađeni smo tako što smo ove godine dobili najmanji budžet za produkciju u poslednje četiri godine“.

Već u ponedeljak ujutru Željku Hubaču je uručen i drugi nematerijalni deo nagrade: „Narodno pozorište obaveštava javnost da je na osnovu Statuta i ovlašćenja upravnika Dejan Savić doneo odluku da prvi čovek dramskog sektora naše najveće i jedne od najznačajnijih institucija kulture u narednom periodu bude Jug Radivojević, ugledni i afirmisani pozorišni i filmski reditelj. Namera je da Narodno pozorište povodom jubilarne sezone, ali i posle nje, izmeni vizuru dramskog repertoara, koji će kao i do sada biti okosnica umetničkog prepoznavanja nacionalne kuće“.

Da li je u bilo kojim vremenima bilo gde smenjen direktor Drame čije su predstave donele pozorištu više od stotinu nagrada? Nije lako naći takav podatak.

Ali nije teško naći stotine primera ljudi koji su razrešeni raznih dužnosti preko noći, bez ikakve potrebe ovlašćenih smenjivača da za to pruže bilo kakvo logično obrazloženje.

„Namera je da NP izmeni vizuru dramskog repertoara“- šta to znači? U čemu je pogrešio Hubač?

Da li je kažnjena njegova vizura repertoara na kome se našao „Balkanski špijun“Duška Kovačevića, ili samo „Balkanski špijun“u režiji Tanje Mandić? Šta su mane Hubačeve vizure prema kojoj je u ovoj sezoni na scenu trebalo da budu postavljene „Nečista krv“, „Travnička hronika“i „Pokojnik“? Šta Dejan Savić zamera Bori Stankoviću, Ivi Andriću ili Branislavu Nušiću? Ne znamo. Kao što ne znamo ni zašto je prošle nedelje smenjen direktor Muzeja Nikole Tesle.

Da li je u bilo kojim vremenima bilo gde bilo moguće smenjivati ljude preko noći bez ijednog dignutog glasa kolega i esnafa?

Jeste. I to je ono što zabrinjava, jer se previše dobro zna koja su to bila vremena. Ne znam ni za jedna druga u kojima je bio baš ovoliki muk. Ovoliko ćutanje može da bude posledica jedino straha za goli život.

A evo, čak i ja mislim da nije dotle došlo. Ali će doći ukoliko nastavimo da ćutimo. Doći će po svakog od nas, pa i po Juga Radivojevića.