Kada sam pronašao rudara sa slike, rasplakao sam se

ADAM TATALOVIĆ, POMOĆNIK KOŠARKAŠKOG SELEKTORA, OBJAVOM NA INTERNETU POKRENUO MISIJU

Ovo nije obična košarkaška priča. Njeno centralno mesto zauzela je fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije koja je munjevito pomogla porodici kraj Studenice, koja svoje teško breme nosi ponosno i sa puno ljubavi.

Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu “orlova” Adam Tatalović tokom nedavnog obilaska srpskih manastira je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.

Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Rođen je i još uvek živi u SAD, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji odmalena. U košarci je od studentskih dana, pomagao je “plavima” u Indijanapolisu još kao student, voli da obilazi manastire. Ali ova situacija - i njega je rasplakala. Prepustićemo vas Tatalovićevim rečima koje su se za “Blic” nizale kao u dahu:

NEOBIČNI SUSRET Obično bih uzeo tri dana pred FIBA kvalifikacije da sam obiđem manastire po Srbiji. Posetio sam Novi Pazar i manastir Sopoćani. Kada sam prolazio pokraj Studenice, primetio sam malu devojčicu kako na putu gura kolica u kojima je otac. Zaustavio sam kola i pitao da im pomognem, ali taj čovek nije hteo. Dok sam odlazio, primetio sam kako kola i kamioni jure niz put velikom brzinom. Pitao sam se koliko li je teško sve ono za devojčicu, a i koliko je nebezbedno za njih oboje.

Posle tri, četiri kilometara, rešio sam da se okrenem i probam ponovo. Pitao sam ih na lošem srpskom da li mogu nekako da im budem od koristi, a oni su mi rekli - da su u redu. Zaprepašćen, seo sam nazad u kola, fotografisao ih onako, za svoju dušu. Ponekad fotografišem neke detalje da bih se prisećao koliko sam blagosloven, a i da pokažem sebi koliko ljudsko biće može da izdrži u svojoj svakodnevici. Kako sam proveo dosta vremena u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci, shvatio sam da ljudi u njoj imaju mnogo teži život nego mi koji smo odrasli u SAD. I, baš zbog toga, ljudski duh u Srbiji, otpornost, rešenost i ljubav koji ljudi imaju jedni prema drugima mnogo su tu jači nego u SAD.

“HAJDE DA POMOGNEMO” Sutradan sam objavio tu fotografiju na mom Instagram nalogu, uz opis šta sam video. Moj prijatelj (Filip Filipi), koji vodi srpsku humanitarnu organizaciju, izneo je predlog: “Hajde da pronađemo tu porodicu i pomognemo joj”.

Bio sam veoma zauzet oko priprema reprezentacije, Filip i njegov moćni tim su pokrenuli stvar, a uz pomoć studeničkog info-portala pronašli su poznanike porodice. Nismo mogli da ih nađemo, a onda sam primetio znak za kilometražu do Žiče. Oduzeo sam tu distancu i našao selo Ušće. Tamara Pavlović iz te organizacije kupila je kolica i druge potrebne stvari. Skupili smo preko 7.000 dolara. Na sve to, selektor Saša Đorđević i generalni sekretar KSS Dejan Tomašević pomogli su oko transporta, ali i oko odeće za porodicu. Bio sam veoma zahvalan prijateljima i porodici iz SAD, a mnogi nisu ni Srbi. Među njima su prijatelji iz Dalas Maveriksa, Denver Nagetsa, Hjuston Roketsa, Oklahoma Siti Tandera, Klivlend Kavalirsa,

Akciji se pridružio i selektor Aleksandar Đorđević, ali i Dejan Tomašević, koji su pomogli oko transporta kupljene pomoći univerziteta Hjuston i Mičigen stejt, ESPN-A.

POSETA PORODICI Tamara i ja smo otišli i iznenadili porodicu. Oni žive dva kilometra uzbrdo od onog mesta na prašnjavom putu na kojem sam ih sreo. Nikada nisam video kuću na nekom takvom mestu. Rasplakao sam se kada sam čuo njihovu životnu priču. Otac je bio rudar dvadeset godina. Vozio ćerkicu u školu, niz ono brdo, kako bi se potom vratio po suprugu da bi s njom otišao u Studenicu. Bio je praznik, Mladenci. Mačka je istrčala na put... A on nije želeo da je ubije. Skrenuo je naglo - i njegov život se promenio. Kažu da njegova devojčica nije htela da uzme ni zalogaj dok su ga operisali. Ono što je najvažnije, to je da ova porodica i ne potražuje, niti joj je potrebno, mnogo toga izvan ljubavi koju njeni članovi imaju jedni za druge. A i dok jedva i preživljavaju, sa manje od sto evra mesečno, izgleda da imaju sve što im je neophodno.

SOBA ZA ĆERKU

Kolica će pomoći i ocu, ali i celoj porodici, a novcem će obezbediti ćerkici spavaću sobu kakvu zaslužuje, a moći će i da poprave i kola. Devojčica izlazi iz kuće u šest ujutru da bi stigla u školu. Pomislim sada na moje rođake po SAD, koje školski autobus pokupi na metar od njihovih kuća... Verujem da je stvarno važno da čovek bude svestan koliko je samo blagosloven, bez obzira na to gde se na planeti nalazi zaključio je Adam Tatalović za „Blic“. Tatalović je zabeležio nesvakidašnji prizor Kako ĆERKA oca gura u Kolicima uzbrdo

SAKUPLJENO JE PREKO 7.000 DOLARA, A MEĐU DARODAVCIMA BILI SU MNOGI AMERIKANCI GANUTI FOTOGRAFIJOM