Imamo mladost i agresivnost, nemamo bekove i brzinu

Srpski tim protiv Rumunije je u proseku tri godine mlađi od sastava koji je igrao sa Brazilom. Takođe, broj uspešnih dodavanja smo povećali sa 310 na čak 454.

Mladen Krstajić je nedavno protiv Rumunije izveo tim koji je u proseku tri godine mlađi od sastava koji je odigrao sa Brazilom u poslednjem meču srpske reprezentacije na Svetskom prvenstvu. Sa prosekom od 24,5 godina, “orlovi” imaju jedan od najmlađih sastava u Ligi nacija, a čak osam igrača je u Bukureštu imalo 24 ili manje godina. Jedini “starci” bili su Rukavina (34), Tadić (29) i Rodić (27).

I šta nam je donelo podmlađivanje nacionalnog tima? Na prvom mestu, sada se igra brže i sa više dodavanja u odnosu na Mundijal. FIFA nas je sve počastila sa kompletnom statistikom iz Rusije, gde se vidi da je Srbija u proseku imala

310 uspešnih dodavanja po meču. U

Ligi nacija prosek je podignut na, verovali ili ne, čak 454 dodavanja, pri čemu je zadržan identičan procenat uspešnosti od 82 odsto.

VIŠE ŠUTEVA

Konkretnija saradnja naših fudbalera dovela je i do većeg broja šuteva na gol - na Mundijalu smo ih imali 10,66 po meču, a u Ligi nacija čak 16,25. Takođe, u Rusiji je ukupno sedam šuteva završilo u okviru gola, a u novom takmičenju UEFA tačno 23, odnosno 5,75 po meču. Takođe, srpski fudbaleri sada više ulaze u kazneni prostor rivala, odnosno stvaraju više prilika. U Rusiji su imali 36 takozvanih opasnih napada, a sada je taj prosek podignut na 46,25 po utakmici. Što se Lige nacija tiče, najviše smo dominirali protiv Litvanije kada su “orlovi” imali čak 59 napada koji su mogli da se završe golom, dok su nas

Kostić bi trebalo da nam donese brzinu i agresivnost, dok je Milenković postao standardni štoper

SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ TEK BI TREBALO DA POKAŽE PUN POTENCIJAL U DRESU NAŠEG TIMA

Crnogorci zadržali samo na 23. Međutim, statistika kao statistika, u Viljnusu smo iz više napada postigli samo gol, a u Podgorici dva.

MARATONCI

Što se pretrčanih kilometara tiče, Srbija je bila rekorder Svetskog prvenstva sa 112,987 km po meču. Ali na papiru Francuzi su u proseku po meču pretrčali 12 kilometara manje od naših fudbalera da bi na kraju stigli do titule. Još nema zvaničnih podataka iz Lige nacija (biće tek na kraju takmičenja), međutim, “orlovi” otprilike pređu 110 kilometara po utakmici, što je i dalje odličan rezultat u poređenju sa ostalim reprezentacijama.

Problem na kojem bi selektor Mladen Krstajić trebalo da radi je probojnost naših fudbalera. Ako pogledamo podatke, kada je reč o sprintu sa loptom bržem od 25 kilometara na sat, onda vidimo da je Srbija bila tek 23. na Mundijalu. Na taj način smo po meču prelazili samo 1,93 kilometra. Ovo, naravno, nije problem samo naše reprezentacije već i srpskog fudbala, jer iz sezonu u sezonu imamo sve manje brzih fudbalera.

ŠTA JE SA BEKOVIMA?

Situacija bi trebalo da se promeni, odnosno da bude bolja sada kada sve više priliku dobijaju Radonjić, Gaćinović i Živković, koji, pored mladosti, imaju snagu, brzinu i drskost da u trku napadnu protivničke fudbalere. Na taj način ćemo povećati i broj pokrivenih kvadratnih metara u napadu. Da pojasnimo, naši igrači su na SP u fazi napada pokrivali ukupno 787 kvadratnih metara naspram, recimo, Francuza sa 767 “kvadrata”. Kada smo se branili, naših fudbalera je bilo na 546 kvadratnih metara terena (trikolora na 537).

Sve u svemu, jasno je da srpska reprezentacija ima potencijal da unapredi, odnosno modernizuje svoju igru. Očigledno je da su mladi fudbaleri željni prilike i pažnje i da svaki ukazani minut maksimalno koriste. Potrebno je samo vreme da se uigraju, steknu sigurnost i rutinu... Vidite, u meču sa Rumunijom smo imali čak osam startera sa manje od deset mečeva za reprezentaciju, a na klupi ih je bilo još ukupno sedam.

Najviše problema imamo na bekovskim pozicijama jer je povreda kapitena Kolarova bolno zagrebala površinu i pokazala da u Srbiji i šire postoji još samo jedan levi bek Milan Rodić. Sa druge strane, po desnom boku probija 34-godišnji Rukavina, dok je alternativa debitant Nemanja Miletić.