Najvoljeniji sajam knjiga na svetu
Sajam knjiga u Beogradu je najvoljeniji sajam knjiga na svetu. Svenarodni praznik i novo crveno slovo u kalendaru srpske kulture.
Ovim rečima otpočeo je Matija Bećković svoju besedu na otvaranju 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. On je dodao da ima starijih, čuvenijih i bogatijih sajmova knjiga, ali nijednog na kojem biste bili dobrodošliji, koji ima više čitalačkog naroda.
- Kao što znaju kad im je krsna slava, znaju i kad je Sajam knjiga - rekao je Bećković dodavši da je Sajam knjiga slava i onih koji slave i onih koji ne slave (slavu), ali slave svetost knjige. Na ovoj slavi najuvaženiji, počasni gost je Kraljevina Maroko.
- Ne verujem da se još negde ovako ogroman prostor greje za čitaoce. Pod betonskom kupolom toplo je od bratstva ljudi, od njihovog broja, od proključale dobre volje, ljubavi prema knjizi i vere u smisao života - govorio je potom naš akademik opisavši kako je pod hladnim svodom vrelo od energije koju isijavaju slova, jezici i čitaoci.
I ne samo što je veliko dostignuće da u vreme svakodnevnih pretnji i zabrana čitanje nije zabranjeno, kazivao je potom, nego i to što knjiga opstaje uprkos trijumfu tehnologije.
- Poštovani čitaoci, gledaoci i slušaoci, možda sam ovu reč trebao svima poslati na Vajber grupu, ali sam se, za ovu priliku, odlučio za tradicionalnu formu. Hvala što ste me slušali. Oglašavam da je Sajam knjiga u Beogradu bio i ostao otvoren, s nadom da ga niko nikad neće zatvoriti - poručio je Bećković na kraju svoje besede.
U ime počasnog gosta prisutnima se obratio istoričar i pisac Abdulah Busuf. On je zahvalio Republici Srbiji što je odabrala Maroko kao prvu arapsku zemlju za počasnog gosta u istoriji Sajma, što će predstavljati veliku podršku za razvoj kulturnih veza i komunikacija između Maroka i Srbije i jačanje civilizacijskih odnosa između dva naroda.
- “Reč dobrodošlice”, koju tradicionalno daju organizatori Sajma jednom piscu, sadrži u sebi ukorenjenu tradiciju jednog otvorenog društva prema drugome. Te dve karakteristike, otvorenost i prihvatanje drugog, nesumnjivo su dve osobine koje srpsko i marokansko
Pred posetiocima će se naći nekoliko desetina hiljada knjiga, gde će svako sigurno naći nešto po svom ukusu i po sniženim cenama
društvo dele tokom svoje istorije. Možda je njihov položaj, na raskrsnici centralne i jugoistočne Evrope za Srbiju, i između Afrike i Evrope za Maroko, doprineo tim civilizacijiskim vrednostima. Otvorenost se izražava u različitim oblicima, između ostalog, dobrodošlicom i gostoprimstvom... Nema sumnje da će ovaj sajam knjiga biti prilika da se upoznamo sa nekim aspektima ovog nasleđa i, nadamo se, da će takođe biti doprinos u izgradnji saradnje između pisaca i kulturnih radnika u obe zemlje i približavanje naša dva naroda - istakao je Busuf.
Maroko će ove godine predstaviti oko 1.000 naslova iz svoje književne produkcije, a gosti će biti pisac Tahar ben Želun, spisateljica i prevodilac Sane Čairi i pesnikinja Safae Sižilmasi Idrisi. “Brak iz zadovoljstva” Ben Žauna je preveden na srpski specijalno za ovaj sajam, u izdanju IP “Clio”, “Geopoetika” je objavila roman “Taj Andalužanin” Bensalima Himiša, a “Samizdat” na Sajam donosi “Nepokorenu” marokanskog pisca Fuada Laruija.
Među hitovima 63. Sajma su i nova dela Haleda Hoseinija, Kazua Išigura, Harukija Murakamija, Pola Ostera, Irvinga Stouna, Lin Ulman, Džonatana Frenzena, Erika Vijara, Le Klezija, Toma Perote, Džulijena Barnsa, Peti Smit, Alis Manro, Ernesta Sabata, Andreja Tarkovskog i čak dve knjige Dejvida Linča, dok će od domaćih (regionalnih) autora najveću pažnju svakako privući novi
naslovi Emira Kusturice, Vuka Draškovića, Vedrane Rudan, Gordane Ćirjanić, Siniše Kovačevića, Gordane Kuić... Pred posetiocima će se naći nekoliko desetina hiljada knjiga, gde će svako, sasvim sigurno, naći nešto po svom ukusu i po sniženim cenama.
Sajam traje do 28. oktobra.