SRETENOVIĆ:
fraza da je sve urađeno po zakonu, navodi nas na sumnju da u njihovom radu nije bilo propusta i da razlozi za smenu mogu da se kriju i u ličnim animozitetima prema revizorkama koje u svom posedu imaju dokumentaciju o Pejovićevoj ratnoj prošlosti.
Slična kvalifikacija može da se odnosi i na odgovor koji je dat za odlazak državne sekretarke DRI, za koju iz Pejovićevog kabineta tvrde da je unapređena. Unapređenje je radno mesto koje je manje plaćeno za nešto više od 30.000 dinara. Pejović potvrđuje i da su tri radnika otišla iz DRI ali ne da su bili primorani već da su sporazumno raskinuli radni odnos. Ipak, nama se juče jedan od njih javio i eksplicitno tvrdio da je bio primoran na taj čin. Javnost je ostala u uskraćena i za informaciju da li je Pejović prekršio etički kodeks revizorskih institucija kada je članove svoje porodice zaposlio u institucijama pod ingerencijom grada Beograda, koji je predmet njegove revizije. Odgovor koji smo dobili upućuje nas na član 18 zakona o DRI, koji definiše samo odnose oko radnog angažovanja unutar Saveta DRI srodnika. Međutim, u Etičkom kodeksu, član 5 koji govori o sprečavanju sukoba interesa, jasno se kaže da “državni revizori ne mogu koristiti svoju funkciju u privatne svrhe jer bi mogli da dovedu u sumnju njihovu objektivnost i nezavisnost i da moraju da izbegavaju bilo kakve poklone i usluge za sebe ili drugo lice u vršenju svojih dužnosti”.
Ako je suditi po postupcima Pejovića, čini se da je on taj član prekršio, kako i tvrdi grupa zaposlenih, koja se obratila “Blicu”.
I na kraju, javnost je ostala uskraćena za saznanje da li je Pejović bio član Kriznog i Ratnog štaba opštine Čajniče od aprila do kraja maja 1992. godine, i da li je bio uključen u akcije iseljavanja nesrpskog stanovništva? Taj odgovor je prećutan, a umesto njega “Blic” je dobio tužbu “za klevetu i uvredu časti”. Ne znamo samo da li će se za uvredu časti i klevetu tužiti i Sud BIH, koji u
presudi u predmetu SI IK 00383311KR1 je kao osumnjičenog naveo i Pejovića kao člana Ratnog štaba, zbog dešavanja vezanih za iseljavanja nesrpskog življa. “Blic” se naravno ne boji suda na kome će pokazati da je postupio s dužnom novinarskom pažnjom, ali se boji prakse koja je sve prisutnija, a kojom se tužbama prikrivaju istine i zastrašuju novinari. “Blic” i pored toga neće odustati da prati rad DRI, uključujući i to da li će sudske troškove za ovaj proces platiti Pejović ili građani Srbije, koji finansiraju DRI.