Nemačko „najn “razgraničenju
Priča o razgraničenju između Srba i Albanaca, bar što se tiče najmoćnije članice EU, nema mnogo izgleda. Iako negativan stav Berlina po ovom pitanju i nije nešto novo, prekjučerašnja izjava poslanika vladajuće CDU, partije kancelarke Angele Merkel, došla je kao hladan tuš.
Poslanik nemačkog Bundestaga Peter Bajer, koji je ovih dana boravio u Prištini i Beogradu, smatra da je Kosovo faktički teritorijalno nezavisno i da Srbija treba da prizna “de jure” “suverenu državu Republiku Kosovo”, jer u suprotnom neće ući u Evropsku uniju. Istovremeno, on navodi da se uopšte ne razmišlja o pružanju podrške razgraničenju i da se ta pozicija nemačke kancelarke Angele Merkel neće promeniti.
- Merkelova je bila jedini šef države u EU koja je jasno rekla da ovo nije dobra ideja, da je opasna, ne samo po stabilnost Srbije i Kosova, već i opasna za Republiku Srpsku ili Ukrajinu i slučaj Krim, ili druge delove Istočne Evrope, i da upravo zbog toga svi moraju da odustanu od takve ideje odmah - istakao je on.
Na ovu izjavu reagovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je navela da je reč o izjavi jednog poslanika, i da kao takav on ne predstavlja zvaničnu politiku Nemačke:
- Ima svoje mišljenje, može da ga kaže, mi se sa tim mišljenjem ne slažemo. Njemu sam juče predstavila stav Vlade Srbije da kada se pregovara o kompromisu nije dobro imati “crvene linije”. Njegov stav ne vredi ništa više od stava nekog drugog poslanika. Stav Nemačke nije novost, naše je da sa njima razgovaramo, i taj njihov stav promenimo - rekla je predsednica Vlade Srbije. MODEL DVE NEMAČKE Ipak, nemački poslanik je osim ovakvog stava u Beogradu po prvi put jasno verbalizovao i konkretan nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja - model dve Nemačke.
Tako je, praktično, ovo “najn” iz Berlina vratilo priču o rešenju kosovskog pitanja na svoj početak i dobro poznati i često pominjani model.
A kakav je to model? U praksi, prema svim dosadašnjim tumačenjima, on bi omogućio da Kosovo dobije stolicu u UN, ali da istovremeno ne dođe do formalnog priznanja Kosova od strane Srbije.
Model dve Nemačke je zapravo prvi zvanični predlog za rešenje kosovskog pitanja, a izneo ga je 2007. godine nemački političar Volfgang Išinger, tadašnji predstavnik EU u pregovorima o Kosovu, po ugledu na način na koji su 1972. normalizovani odnosi tadašnje prozapadne Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike
NEMAČKA SE PONOVO VRAĆA PREDLOGU REŠENJA STAROM 11 GODINA
Nemačke.
Dve strane su tada potpisale ugovor kojim su se obavezale da će razvijati dobrosusedske odnose i nepovredivost međusobnih granica. Takođe, dogovorile su se da će poštovati nezavisnost i samostalnost svake od dveju država, kao i da će sklopiti niz sporazuma radi unapređenja odnosa u oblastima privrede, kulture, zdravstva, telekomunikacija, sporta...
Mada se u tom sporazumu nigde izričito nije govorilo o međusobnom priznavanju dve države, pominje se “nepovredivost
granica”, “dobrosusedski odnosi” i “poštovanje nezavisnosti država”.
ŠTA MI DOBIJAMO?
U slučaju da Beograd i Priština prihvate da po ovom modelu normalizuju međusobne odnose, to bi praktično značilo da Kosovo dobija stolicu u Ujedinjenim nacijama. Mada SR Nemačka i DR Nemačka nikada nisu jedna drugu priznale, obe su postale članice UN-A.
U ovom slučaju ne bi moralo da dođe do formalnog priznanja nezavisnosti Kosova, ali, prema tumačenjima,
Srbija bi trebalo da menja Ustav, odnosno da izbriše preambulu o KIM, o čemu bi građani morali da se izjašnjavaju na referendumu. Upravo to predviđa najviši pravni akt, u kome stoji da se o svakoj promeni koja se odnosi na preambulu moraju izjasniti građani.
Neki domaći pravnici predložili su da se preambula ne briše već da se samo promeni i da u njoj piše da je Kosovo sastavni deo Srbije, nad kojim ona nema suverenitet.
Brže članstvo u Evropskoj uniji bilo bi ono što bi Srbija očekivala, što u poslednje vreme vrlo eksplicitno naglašavaju i evropski zvaničnici, uslovljavajući taj put rešenjem kosovskog čvora.
Pominjalo se i da bi Srbi mogli da zatraže veća ovlašćenja za Zajednicu srpskih opština nego što je to definisano Briselskim sporazumom. Ipak, ZSO do danas nije formirana, iako je od potpisivanja Sporazuma prošlo pet godina.