Nasim je simptom
Projekat pomirenja i prevladavanja prošlosti na Balkanu nigde nije doživeo tako spektakularan poraz kao na današnjem Kosovu, konkretnije - među prištinskim vlastodršcima. Razvaline ideje multietničkih država, u kojima su zločinci u zatvorima ili makar označeni kao sramota nacionalnih zajednica kojima pripadaju, najbolje se vide upravo iz njihovih kancelarija. Efektniji deo tih razvalina prezentovao nam je prekjuče Nasim Haradinaj, brat od strica „premijera“KIM Ramuša Haradinaja, koji je javno zažalio što nije stigao da ubije više srpskih vojnika tokom ratova devedesetih godina.
Da je tu svoju misao izrekao u privatnom, neformalnom razgovoru, ona bi njegovim bližnjima mogla biti alarm koji ukazuje na to da je Nasimova psiha pretrpela oštećenja koja bi valjalo lečiti pre nego što bude prekasno; s obzirom na to da je izrečena javno, ona postaje politički stav koji - osim što proizvodi mučninu - zabrinjava i plaši.
#
OVK brani svoje fotelje i zločince, a u tom ratu opet će stradati nevini
Kako razumeti Haradinajevo kajanje? Dva se tumačenja sama nameću. Prvo ga stavlja u kontekst heroja ratnika čija je jedina želja da se bori za slobodu svog naroda od okupatora, ne žaleći da u to ime da svoj život (za takve Crnogorci imaju zabavnu izreku: „Da je nešto valjao - poginuo bi“). To tumačenje je pogrešno: čak i da je Haradinajeva borba bila u potpunosti ispravna (a nije, da jeste, ne bi ostavila onoliko civilnih, srpskih žrtava), istinski heroj svestan je užasa rata i moralne dileme pred ubistvom svakog - pa i najljućeg neprijatelja. Drugo ima na umu širi politički kontekst u kom su se kosovski političari na njihovo zaprepašćenje - „odjednom“obreli: Specijalni sud za zločine OVK neminovno stupa na dužnost i njegova oštrica promeniće zauvek politički ekosistem Prištine. Izjava Nasima Haradinaja trebalo bi da poruči kako se tvrdo krilo pomenute terorističke organizacije neće predati bez borbe. Ovoga puta na meti su njihove fotelje i oni su spremni da ih krvlju brane.
To što Nasim, Ramuš i Daut Haradinaj, Kadri Veselji, Hašim Tači i ostali razmatraju da ponovo krenu u rat i da se do krvi bore za oprost zločina - njihova je stvar. Problem je što bi u takvom ratu najmanje krvarili oni.