Rat u kojem su svi Srbi bili složni kao jedan
KAKO JE SRBIJA PREŽIVELA SUKOB SA NAJVEĆIM GUBICIMA SA SLOVENIMA NAKON RATA
U vreme kada gotovo ceo svet obeležava stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata, Srbija treba istinski da slavi. Da veliča poslednju generaciju koja je u potpunosti bila jedinstvena pred najvećim zlom čovečanstva.
Nikada srpski narod nije bio tako složan, odlučan, istrajan kao tokom Velikog rata. Bez obzira na to što je razloga za strah, patnju i bol bilo koliko i metara do Soluna tokom povlačenja pred neprijateljem. Istoričar Dejan Ristić ističe značaj psihološkog momenta srpskog naroda pred sam početak Prvog svetskog rata.
- Pre svega, treba imati u vidu da je Srbija tada bila nacionalna država i da je neposredno pre toga izašla kao pobednica iz dva balkanska rata. Dakle, srpska vojska je bila i više nego iscrpljena u trenutku kada iz Austrougarske stiže ultimatum posle sarajevskog atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Takođe, činjenica da je Srbija u ratu bila napadnuta sa tri strane od tri neprijateljska carstva: Austrougarske, Nemačke i Bugarske stvorila je svest u narodu da se zemlja mora braniti. I tada je narod, zaista, branio svoje porodice i svoj prag. U tom stavu su bili jedinstveni
kako vojnici na samom ratištu tako i ličnosti koje su društvenim delovanjem podsticale rodoljublje - naglašava Ristić.
Crna statistika pokazuje da je Srbija u tom ratu imala najviše ljudskih žrtava - izgubila je čak 60 odsto muških glava. I materijalni gubici su bili ogromni pošto je uništeno 70 odsto celokupne industrije, a država je vraćena čak 182 godine unazad i ostala bez polovine nacionalnog bogatstva odnosno (preračunato u današnju valutu) skoro 500 milijardi evra. Bez obzira na Veliki rat Srbija nije mogla da izbegne, on joj je bio nametnut iz Beča
to što su sve ove žrtve bile izvesne, Srbija nije mogla da izbegne rat, smatra naš sagovornik.
- Taj rat nam je bio nametnut i ranije planiran pošto je strategija spoljne politike Austrougarske bilo širenje ka jugoistoku. Na tom putu joj je stajala Srbija kao jedina nezavisna država i zato je morala da isprovocira rat. Sarajevski atentat joj je pogodovao da od Evrope dobije zeleno svetlo za napad na Srbiju. Tada je i bio momenat da se ponovo zarati na Balkanu, koji se već u ostatku Evrope posmatrao kao ratište zbog dva rata 1912. i 1913. godine - objašnjava Ristić.
Kako kaže, Veliki rat je bio specifičan po masovnom stradanju civila.
- Neprijatelj je pretio da bukvalno napravi pomor srpskog naroda, da ga uništi kao biološku supstancu. Zbog toga moramo da čuvamo sećanje na naše pretke iz tog rata koji je ostavio dalekosežne demografske, kulturne i materijalne posledice - podvlači Ristić.
DEJAN RISTIĆ, ISTORIČAR