Crno-beli, nije dobro baš sve što je džaba
Klub iz Humske ima 13 bodova manje od Crvene zvezde, ali više od razlike na tabeli boli činjenica da nema igru i da navijači sve glasnije skandiraju “Uprava, napolje!”.
Psiholog, a ne trener, potreban je fudbalerima Partizana koji su protiv Čukaričkog (1:1) nastavili seriju remija. Treći uzastopni nerešeni, a peti u poslednjih šest mečeva, ostavio je crno-bele na 13 poena zaostatka za Crvenom zvezdom, posle samo 14 kola. Iako je razlika pozamašna, verovali ili ne, Partizan je pre samo tri godine bio u još lošijoj poziciji u odnosu na večitog rivala - u sezoni 2015/16. imao je 24 boda nakon 14 mečeva, 14 manje od Zvezde. Od tada, na klupi su sedeli Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, Ivan Tomić, Marko Nikolić, Miroslav Đukić i sada Zoran Mirković.
Što se ove generacije igrača tiče, sve napisano pre pet, deset ili 15 dana stoji i dalje - ekipa nema pobednički mentalitet. Jednostavno je tako. Nemoć da se reši dobijena utakmica već bode oči, a čak i energija trenera Mirkovića polako nestaje u nekoj drugoj dimenziji. Stav “pa, dobro, šta da se radi?” ne priliči Partizanu, kao što i ne priliči da je najstarijem Vladimiru Stojkoviću najviše stalo do pobede.
Nenad Bjeković je bio u pravu kada je rekao da ovi fudbaleri nisu za klub, ni kvalitetom, ni ponašanjem, ni glavom...
- Mentalitet igrača je takav, došli su iz malih sredina u kojima su živeli da ne izgube od Zvezde i Partizana - iskren je Bjeković.
Upravo je taj strah u odnosu na takozvane male klubove karta na koju već dugo igraju večiti. Pamtim detalj od pre 15 godina, takođe sa Banovog brda, kada je trener Čukaričkog, mislim Branko Babić, na poluvremenu meča sa Zvezdom svojim fudbalerima rekao: “Oni su kao i vi, samo igraju u crveno-belim dresovima”. Zvezda je na odmor otišla sa 1:0, a na kraju je Čuka slavila sa 2:1. Znači, kada se skinu dresovi, potrebno je da samo neko vikne: “Car je go!“.
Jedina stvar sa kojom se slažu svi u Humskoj je da bi Zoran Mirković trebalo da ostane. Bata je dobio loše promešan špil karata i prvih nekoliko mečeva je odigrao na blef. Skroman igrački kadar je pretvorio u pobedničku ruku i navijači su pomislili da je „parni valjak“krenuo. Međutim, posle eliminacije iz Evrope, istina je počela da izlazi na videlo. Loše selektiranje, na prvom mestu. Kada na bum dovodite pojačanja iz inostranstva, koja bi pri tome trebalo da budu kičma tima, jasan je znak da baš i nemate ideju šta činite. Predsednik Mi-
UPRAVA JE ODLUČILA DA DOVODI SAMO SLOBODNE IGRAČE, PA SAD ZVEZDA IMA 13 BODOVA VIŠE
lorad Vučelić sa saradnicima je prvo čekirao “free transfer” pre nego što je pogledao šta kupuje, odnosno dovodi za džaba. Utisak je da je u prelaznom roku i tada aktuelni trener Miroslav Đukić izgubio svako interesovanje.
Druga bolna istina je da Partizan nema lidera na terenu. Trebalo je to da bude Zoran Tošić, ali je on odigrao samo dva meča i ukupno 90 minuta pre nego što je zbog povrede završio jesenji deo sezone. Kao “rezerva” je uskočio iskusni Milan Smiljanić koji bukvalno nije uradio ništa. Svi ostali su igrali “a što baš ja?” igru. Šteta, jer su imali priliku da u turbulentnom periodu postanu neko i nešto.
Jasno je da “valjak” više ne može ovako, osim ako cilj nije opastanak u Superligi. Možda je trenutak da družina iz lože odredi još jedan “free transfer” jer nezadovoljstvo na tribinama raste od remija do remija i sada već ceo stadion skandira “Uprava, napolje!”.
Klik i gotovo.