Da, jeste uvreda

Uvreda, ž (ek i ijek.) 1. a. reč, postupak kojim se nekome nanosi nepravda, bol, sramota, kojim se pogađa nečije dostojanstvo. Ova definicja stoji u još važećem Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika, ako još nekom govorniku srpskog jezika nije jasno, kao što to nije bilo Aleksandru Šapiću kada je napisao ničim izazvan i uvredljiv tvit. Za neupućene, Šapić je sebi dao za pravo da nabroji, sa sve slikom, evropske “premijere bez dece” i konstatuje “kako se nikada ne bi menjao sa njima i da mu više vrede njegovi sinovi nego sve njihove funkcije zajedno”.

# Potomstvo je lična stvar, ne treba i ne sme da bude predmet političkih igara

Ko uopšte može na istu vagu da stavlja decu, potomstvo i funkcije i da li je to nešto što čovek uvek može da bira? Da li su onda svi parovi koji se bore za potomstvo, a kojih u Srbiji ima 400.000, po ovom Šapićevom kriterijumu podobni kandidati za premijere? To se upravo može zaključiti iz njegovog nespretnog objašnjenja koje je dao za naš list, ali potpuno uveren u tvrdnju da je za “tako odgovoran posao potrebno žrtvovati ili decu ili porodicu”.

Šapić je uspeo da dodatno učvrsti šavove one izlizane etikete koju prišivaju ženama: “Ili ćeš da rađaš ili da juriš karijeru”. Ravnopravno, u taj koš uspeo je da ubaci i muškarce. Lično smatram da je gospodin Šapić veoma uspešan sportista, pa i političar, jer već šest godina uživa poverenja Novobeograđana kao predsednik opštine, pa samim tim je na odgovornom mestu. I ambicije su mu porasle, želeo je mesto gradonačelnika, pa i predsednika Srbije. Da li je onda on to supermen koji je uspeo da svoje ambicije uskladi sa porodicom ili je ovo najobičnije vređanje svakoga ko se iz bilo kog razloga ostvario na jednom polju, a na nekom drugom nije? Deca i potomstvo su toliko lična stvar da ne treba da budu predmet političkih igara.

Svi smo za nešto rođeni, a bojim se da je gospodinu Šapiću bolje išlo od ruke osvajanje medalja, tada smo svi bili ponosni na njega. Danas, posle ovih reči, nisam sigurna.