Oj, svijetli majski mraku
Režimu Mila Đukanovića
je jedino ostalo da još na gusle doda pet žica, na suvo drvo javorovo zalepi etiketu “fender stratokaster” i Filipa Višnjića proglasi za prvog crnogorskog rokera koga su Srbi vekovima lažno svojatali kao svog narodnog guslara, a on, slep kakvog ga je bog dao, nije video kuda stvari idu. Da je tada bilo Mila i Miška Vukovića, oni bi mu i takve oči otvorili, pa siroti Višnjić ne bi umro u neznanju i zabludi koje aktuelni korifeji crnogorske samobitnosti danas tako maestralno razbijaju da im se kraja ne nazire. Vukovu azbuku
su abdejtovali sa nekoliko slova i dobili crnogorski jezik sa čijim fonemama su uz predsjednika, najviše profitirale reči guzica i sjekira. Jednog dana 2000. godine, kad su bili u prolazu kroz Cetinje, svratili su u tamošnji Centar bezbednosti i registrovali Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Išlo je brže nego da su došli sa “renoom 4”. Kako su već imali mitropolita, doduše malo alternativnog, jer ga je na tu svetu dužnost rukopoložio Alternativni sinod bugarske pravoslavne crkve koju niko ne priznaje i ta stvar je završena. Sad prave vernike, crkve su izgrađene, samo da i njih preregistruju i Hristos kad bude drugi put dolazio, nema gde drugo nego u „Splendid“. I sama crnogorska vlast je falsifikat,
Još da se na gusle doda pet žica, i nova Crna Gora je kompletirana
jer su se još pre skoro tri decenije kao najcrnji, to jest najcrveniji komunisti prodali narodu pod lažnom etiketom nekakvih socijalista, pa je i po tome Crna Gora unikat jer jedino tamo u Evropi komunizam praktično nikad nije oboren.
Ako je verovati izvesnom Miroslavu Ćosoviću i njegovoj knjizi, i Nikola Tesla se izjašnjavao kao Crnogorac, tako da je pitanje dana kada će moderna crnogorska država aplicirati za akcije u naizmeničnoj struji - da ona “oj, svijetla majska zora” dobije potvrdu u praksi i zablista kao novogodišnji Beograd Gorana Vesića.
Sa tradicionalne crnogorske kape su uklonjena četiri S, pa kada je onomad Milo Đukanović papi Franji poklonio ovaj deo tradicionalne narodne nošnje, u stvari je Svetom ocu uvalio fejk. Ali ne fali, dobro će ta kapa doći u Vatikanu kad se zaokruži naučno delo Savića Markovića Štedimlije i Sekule Drljevića i Crna Gora konačno postane Crvena Hrvatska.
U skladu sa zahtevima novog doba i nove politike, stihovi ovog potonjeg, koji je na Nirnberškom procesu posmrtno osuđen kao ratni zločinac, nalaze se u crnogorskoj himni. Na koju se, doduše, narod diže na noge samo uz pretnju oružanom silom i zatvorom.
U ofanzivi novog identitetskog inženjeringa malo se kao čvrst orah pokazao vladika Petar Drugi Petrović Njegoš, pa su mu inženjeri novih crnogorskih duša pokušali doakati sa dve strane. Prvo su ga proglasili “genocidnim pesnikom”, a potom su, za svaki slučaj, iz njegovih dela poizbacivali sve ono što je nosilo srpski predznak. Nisam obavešten kako su preimenovali “Ogledalo srpsko”, ali će se neko rešenje već naći. Ako su već Desanku Maksimović, Aleksu Šantića i Jovana Jovanovića Zmaja zamenili gorostasi poput Šima Ešića, Nazmija Rahmanija, Sunčane Škrinjarić, Dragana Kršenkovića, Šukrije Pandže i ostalih, naći će se neko adekvatan da zameni i Njegoša. Treba samo malo više obratiti pažnju na pesničke talente po Tuzima i Rožajama. Kad se sve ovo ima u vidu,
uopšte nije jasno zašto se diže prašina oko toga što je crnogorski parlament pre nekoliko dana rezolucijom poništio odluke Podgoričke skupštine iz novembra 1918. godine koja je izglasala ujedinjenje sa Srbijom. Da ne budemo na kraj srca, nije sve ni poništeno. Eto, primera radi, Matija Bećković je unapređen u fašistu.