14,5

“14,5”, antologija savremene japanske NF priče, Tanesi, Beograd, 2018.

“13” je bio naslov sjajne antologije savremene japanske horor priče, koju smo ovde prikazali, a koja je objavljena 2017. Na oktobarskom beogradskom Sajmu knjiga predstavljena je nova zbirka još neobičnijeg naslova. I ovu su, uz dragocene biografije 12 pisaca, sačinili Susumu Katagava i Dina Hrecak, samo potpisane obrnutim redosledom. Hrecak je ujedno opet prevodilac i pisac predgovora izdanja koje ima nadnaslov, a ne podnaslov: “Antologija savremene japanske naučno-fantastične priče”.

Ne, ne nedostaje pola neke od 15 priča, iako negde nešto fakat fali! Naime, u popisanom sadržaju stoji da su beleške o piscima navodno na str. 367, u kataloškom listiću Narodne biblioteke piše da izdanje ima neparnih 337 strana (sic!), a između korica stvarno postoji samo 336 odštampanih stranica. Potpuna misterija! Naslov je u predgovoru objašnjen željom da asocira na čarobnjačku školu Hogvorts iz serije o Hariju Poteru, tj. na železnički peron br. 9 i tri četvrtine, sa kojeg se ka njoj putovalo. Potpuno otkačeno, naravno u pozitivnom smislu, kao što su i sve priče pomalo “pomerene”, bar u odnosu na one koje su nam dostupne, što sa Zapada - što od srpskih pisaca.

Žalili smo se prošli put što u “13” nema Koboa Abea, jednog od retkih spisatelja koji su ovde poznati široj javnosti, ali pošteno govoreći i mesto mu je više u NF nego u hororu. Pored njega, ostali su prava otkrića! Na primer, svestrani Satoši Ito (1974-2009) je na internetu i među gejmerima bio poznat kao veb-dizajner Prodžekt Itoh (Project Itoh). Legenda! Posle smrti, kolege širom sveta su mu posvetile video-igru “Metal Gear Solid: Peace Walker”. Na žalost lokalnih srpskih, ne samo fantastičara, prvi njegov roman “Genocidni organ” (“Gjakusacu kikan”) još nije preveden, a ni drugi “Harmonija” nije nam dostupan. “Hamoni” (transkripcija, žalim slučaj, nemam japansku tastaturu) slavljen je u Japanu, ali je i u SAD dobio nagradu “Filip K. Dik”! Ukratko, nezaobilazna antologija!