Maks Vinson

Žeremi Moro: „Maks Vinson“, Besna kobila, Beograd, 2018.

Umalo da Novak Đoković piše predgovor, kako smo saznali od upućenih, ali je aranžman s velikim žaljenjem u poslednjem trenutku otkazan zbog jedne sitnice - Novak se nedavno upravo borio za mesto br. 1 u svetskom tenisu. A upravo o tome je i najnovija na srpski prevedena grafička novela pred nama! Doduše, oko ovog aspekta i počinje ono neverovatno što saznajemo u prvih 50 od 328 strana tvrdo ukoričene, čudne crno-bele stripske knjige, a što pridevu „stripski“u svakodnevnom saobraćanju uvek daje pomalo podrugljivi ton, kojim se nagoveštava neuverljivost ponečega o čemu se piše ili razgovara, pa se čak i sagovornik u takvim prilikama ovakvom „etiketom“pokušava omalovažiti, a tema relaksirati i relativizovati.

Naime, pretpostavka je da je stidljivi teniser od 15. do svoje 22. godine br. 1 u svetu! I ne samo to! Za tih sedam godina, navodno, ama baš nijednom nije poražen, a pobeđivao je, kao, redom na svim turnirima, osvojivši usput 25 grand slem titula! Onda se, tokom jednog TV intervjua nagoveštava naivni preokret, jer ga, sažeto prepričano, voditeljka pita nije li mu neprijatno što toliko pobeđuje, bacajući u očaj jadne protivnike. Maks tobože počinje da razmišlja i o tome, napušta tenis na tri meseca, a novinarka gubi posao.

Ne lezi vraže, iz jedne totalitarne države baš tada dolazi izazov! Pozivaju ga da se tamo bori protiv njihovog šampiona. Igra se na tri dobijena seta. Maks gubi prva dva, i pet gemova u trećem, a onda... Dobro, tu je kraj prve od dve priče na koje je knjiga podeljena. U drugoj storiji on nailazi na ravnog sebi, takođe nikada pobeđenog Pedra. Ceo svet čeka istorijski meč! Ne sećam se, moguće je da smo, osim kratkih biografskih o sportistima (o Piliću, Franuloviću...), imali i stripova o tenisu ali sigurno nikada, od kada ovde postoje i tenis i „deveta umetnost“- obimniji. U svakom slučaju, sjajan presedan! Krajnje neobičan strip!