Malinari traže najmanje 1,45 evra za kilogram
PROIZVOĐAČI TVRDE DA JE PRAVO VREME ZA PREGOVORE O CENI
Otkupna cena maline ove godine u Srbiji ne sme biti ispod 1,45 evra za kilogram i ne sme varirati od 50 do 140 dinara, kao što je to bilo lane, traže srpski proizvođači maline.
Ni prinos, ni kvalitet roda, a najviše otkupna cena nisu prošle godine zadovoljili proizvođače crvenog zlata, od kojeg još uvek živi većinski deo zapadne Srbije, pa u Asocijaciji malinara Srbije najavljuju da će već narednih dana, “dok je vreme”, biti održan sastanak Nacionalnog saveta za malinu na kojem je osnovna tema cena srpske strateške voćke za ovu godinu.
- Tražili smo od nadležnih institucija da se zna koja će cena biti, kako bi proizvođači mogli da donesu odluku hoće li i na koji način ove godine obrađivati malinjake. Za određivanje cene uvek je barometar bio kilogram nabrane sveže maline u gajbici za kilogram “griza”, samlevene zamrznute maline, za izvoz. Pre 25. decembra prošle godine u Srbiji cena “griza” kretala se od 1,15 do 1,17 evra, a „rolenda“, maline prvog kvaliteta, od 1,80 do 1,90 evra. Prosečna cena za kilogram maline nabrane u gajbici, koju mi tražimo ove godine, ne sme biti ispod 1,45 do 1,60 evra - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Prema njegovim rečima, cena maline može se razgraničiti po sortimentu i biti jednaka na nivou cele države, za razliku od lane kada je varirala rasponu od 50 do 140 dinara za kilogram.
Sami malinari slažu se da je sada pravo vreme da se priča o ceni, pa se nadaju i boljem rodu i zaradi, svemu što je izostalo prošle sezone.
- Dobro je da se već početkom godine priča o ceni, jer dosadašnje iskustvo govori da je svaka godina u kojoj se na vreme razgovaralo o ključnim stvarima bila dobra. Jasno nam je da cenu niko neće precizno znati do početka berbe, ali ako se na vreme pokrene ta tema i uđe u ozbiljne pregovore, to može doneti samo nešto pozitivno za nas proizvođače. Mislim da bi se svi malinari složili da se krene sa cenom od 1,50 evra za kilogram, pa u zavisnosti od uslova da se ide naviše - smatra Sreten Milutinović, koji sorte vilamet i miker gaji na 1,3 hektara u valjevskom selu Brezovice.
S druge strane, kada se uzme u obzir za proizvodnjuu nepovoljna prošla godina, neobrađene površine, kao i bolesti kojima su išli na ruku klimatski uslovi, prognoze poljoprivrednih stručnjaka su da će ove godine ukupan rod voća u Srbiji biti manji za osam odsto. Radović je još pesimističniji i smatra da će, čak i uz idealne uslove, ove sezone biti ubrano do 42 odsto manje maline nego ranijih godina.
- Pre dve godine u Srbiji proizvedeno je između 60.000 i 70.000 tona maline. Analitika je pokazala da je 2018. godine nabrano 48.000 do 56.000 tona maline, a podaci Privredne komore Srbije govore da je to 100.000 tona, što je zapravo rod s uvezenom malinom. Zato smo, pored utvrđivanja
otkupne cene na vreme, tražili da se obavezno ove godine utvrdi šta je sa uvezenom malinom koja često dominira na našem tržištu. Uveze se malina iz Bosne i Hercegovine ili Poljske, prepakuje se kod nas i kao srpski brend ide na tržište Evrope. Priča bi bila potpuno drugačija kada bismo smanjili uvoz - tvrdi predsednik Asocijacije malinara, dodajući da u Asocijaciji raspolažu podatkom da je pre dvadesetak dana za Švedsku izvezeno 240 kutija rolenda sorte vilamet, i to po ceni od 2,47 evra za kilogram.