Budućnost Vučića
Jesu li raspisani kakvi izbori? Republički, opštinski, mesnozajednički? Da nije Aleksandar Vučić sebi skratio mandat kao onomad Tadić? Da se nisu Đilas, Jeremić, Obradović - umalo da kažem i Janković - odmetnuli u Pčinjski i ostale okruge, pa je gospodin Vučić u strahu da mu ne pozatvaraju sveže otvorene fabrike i obore lokalni BDP, krenuo da spase što se spasti može? Ništa od toga!
Pa kuda se predsednik ovako naprasno nadigao po okruzima zemlje Srbije, socijalnim centrima i staračkim domovima gde opušteno jegleniše s babama, igra šah sa dedama, miluje dečicu po predškolskim ustanovama, polaže kamene temeljce, pravi selfije sa razdraganim građanstvom, obilazi vinarije, obećava i levo i desno i još kaže da će to raditi mesec dana.
Uzgred, ko će nam sve ovo vreme biti predsednik, nije malo da dvori na Andrićevom vencu budu prazni četiri hefte? Uhvatiće se paučina po ćoškovima, naići će odnekud Angela Merkel i ko će je dočekati, pocrkaće diode u onih devet televizora nenavikllih da budu isključeni, a bogami mogu se presabrati i ovi iz Pokreta obnove kraljevine Srbije i uvesti monarhiju dok si rekao „Budućnost Srbije“.
Da sam na mestu Aleksandra Vučića, ne bih kretao na put dok ne vidim da li je onaj bradati Predrag Marković izlečio kurje oko iz prethodne predsedničke kampanje - sećate se tog svata. Ako ne hramlje, odložio bih tu „Budućnost Srbije“za neko bolje vreme, recimo na one uobičajene dve godine.
Dakle, braćo i sestre, drugarice i drugovi, glasači i glasačice da se ne zevzečimo više: ovde na delu imamo, ni manje ni više, nego „Budućnost Srbije“(u daljem tekstu BS). Pod tim radnim naslovom je predsednik formulisao svoju ekskurziju po zemlji Srbiji, po Srbiji zemlji da prevrne svih 29 okruga s ciljem: da položi račune narodu i kaže mu šta je to sve urađeno za ovih sedam - umalo da kažem gladnih - godina i da objasni kakve će mu biti narednih sedam godina; da mu narod lično saopšti šta mu je na duši i koje probleme ima, pa će on videti dokle seže njegov čarobni štapić; da se podjednako posveti svakom kutku naše zemlje, jer on je - predsednik svih njenih građana...
Da li je? Formalno-pravno jeste, suštinski se ne bi baš reklo. Da ne idemo dalje od aktuelne BS kampanje - koji bi to predsednik svih građana batalio svoje predsedničke obaveze (precizno formulisane ustavom i zakonima) i otisnuo se u punom predsedničkom kapacitetu u funkcionersku kampanju kao zaštitno lice jedne (sopstvene) partije, i to pre nego što su izbori i raspisani.
Treba se ozbiljno praviti lud i zatvarati čarne oči da ne bi gledale pa ovo što Vučić radi podvesti pod njegove „redovne aktivnosti“kako je to predstavila jedna od naprednjačkih funkcionerki, a ne kao klasičnu predizbornu kampanju, tačnije neku vrstu „peting-kampanje“odnosno pretkampanje u kojoj treba da se obavi glavni posao, dok će ono što će da usledi kad se raspišu vanredni parlamentarni izbori biti igra sa već unapred odrađenim rezultatom: malo buke i besa, fanfara, iluzionističkih seansi i gde zatreba crnodžipačkih i dripačkih patrola na terenu.
Jer, u političkom ruletu naprednjaka osim početničke sreće s ustoličenjem Tomislava Nikolića za predsednika, svaki sledeći put se igralo na ime i prezime čoveka koji je progutao i Tomislava i partiju i medijski prostor, a upravo vari državu, odnosno bedne ostatke njenih institucija. Zašto bi i u ovoj partiji bilo drugačije kad je cilindar našpanovan da se kuglica zaustavi na AV polju. Nema ovo veze sa budućnošću Srbije. Ovde se radi o (i na) budućnosti Vučića i njegove vlasti, sve ostalo je prodavanje magle i mošnica za bubrege.
Pa ko voli, nek dođe po sledovanje, ko ne voli, dovešće ga autobusom.
A ko će nam ovih mesec dana biti predsednik?